Слобода медија у Србији током приступног процеса

Генерални секретар Организације медија југоисточне Европе (СЕЕМО) Оливер Вујовић рекао је да Србија има добру законску регулативу, али да је проблем њена примена.

Указао је да је порастао број претњи и напада на новинаре у Србији, те да је његова организација, у овој години, забележила чак 68 случајева претњи или напада.

Навео је да локалне медијске организације имају 60 пријављених случајева, што показује да осам новинара није имало поверења да се обрати српским институцијама.

Вујовић је истакао да постоје случајеви да је полиција одрадила свој посао, али да, када се оде пред суд, то траје годинама, те на крају оптужени буде ослобођен или минимално кажњен за претњу или напад на новинара, јер судије и тужитељи не раде свој посао како треба.

Проблем у Србији је и што не постоји одговор на питање који је убио три новинара, од којих су два убијена за време владавине Слободана Милошевића и један касније.

Према његовим речима, велики проблем у Србији је самоцензура и страх новинара да извештавају о нечему што би им могло донети проблеме.

Вујовић је констатовао да недостаје квалитетно новинарство у Србији, али је земљи за демократски развој неопходна улога образовна улога медија.

Јанушаускас: Усвојене законе треба применити

Шеф за информисање, комуникацију и медије у Делегацији ЕУ у Србији Рамунас Јанушаускас рекао је да у протеклој години није било напретка у области слободе медија, подсећајући да је претходне године усвојено више закона, које треба применити.

"У приступном процесу напредујемо у неким областима које се тичу преузимања законодавства, посебно економског развоја, али постоји проблем по питању слободе медија", констатовао је Јанушаускас истичући да је слично у читавом региону.

Јанушаускас је нагласио да је ЕУ опредељена да настави ширење, али да га неће бити за време мандата актуелне Европске комисије, те подсетио да је са Србијом отворено четири поглавља, међу којима је и поглавље 23 које се тиче основних права, у које спада и слобода изражавања.

То поглавље је, како је нагласио, једно од најважнијих, и брзина затварања зависи од земље кандидата.

Такође је изразио наду да ће до краја године бити отворено још поглавља, указујући да у вези Србије ништа није лако због додатног захтева дијалога Београда и Приштине.

Јанушаускас је констатовао да приватизација медија није донела жељену транспарентност у власништву медија, и нагласио да постоји много самоцензуре, али и да говор мржње бива често толерисан и несанкционисан.

Саветник за правосуђе и унутрашња питања у Представништву ЕУ у Бечу Волфганг Богенсбергер подвукао је да нема здраве демократије без слободне медијске сцене, и нагласио да је неопходна заштита новинара.

Један од суоснивача Данаса Радомир Личина критиковао је што ЕУ не посвећује довољно пажње слободи медија.

Према његовим речима, процес приватизације медија у Србији није завршен, а не зна се, каже, ни како Танјуг ради.

Личина је, "са жаљењем", констатовао да стање у медијима није Србија успела да промени од пада Милошевића.

Председник Института за подунавље и централну Европу Ерхард Бусек навео је, из свог искуства као некадашњег шефа Пакта стабилности за југоисточну Европу, да је био проблем што је постојала веза Боде Хомбаха и Ваца.

"Пакт стабилности је био у обавези да ради нешто на обуци новинара и слободи медија. Био сам седам година на челу те организације и никада нисам успео да добијем извештај шта је надлежна радна група радила на томе", објаснио је Бусек критикујући Хомбаха и његове везе са политичким врхом у Немачкој, којим је спречавао те извештаје.

Председник Удружења европских новинара Отмар Лаходински констатовао је "лов" на независне, критичке новинаре, те додао да би Европска комисија требало да прида већу пажњу слободи медија.

Проблем је, каже, што Комисија не чини готово ништа, ни у земљама чланицама ЕУ, по питању медијских слобода.