Протест због паљења секундарних сировина на Чукарици

На дивљим депонијама у Србији заврши више од 80 одсто отпада. Не постоји организован систем сакупљања секундарних сировина, а тиме се углавном баве Роми. Процењује се да се сакупљањем секундарних сировина бави око 30.000 људи који углавном живе у нехигијенским насељима где и спаљују отпад. Комшилук протестује због загађеног ваздуха. Једно од решења за управљање отпадом је легализовање тог посла - отварањем тридесетак такозваних "зелених фабрика" са по хиљаду радника.

Становници београдског насеља Чукаричка Падина већ годинама протестују због паљења секундарних сировина у нехигијенском насељу у комшилуку и загађеног ваздуха.

"У хроничном излагању честицама чађи и овим материјама којем су пређашњим мерењем од прошле године до 10.000 пута веће од дозвољених у природи може доћи до хроничних обољења плућа и до канцера", објашњава Др Душан Девић.

Становници београдског насеља Чукаричка Падина протестују јер је, како кажу, немогуће изаћи у шетњу са децом због велике загађености ваздуха.

Заправо су највише угрожени они који сакупљају и пале отпад и живе у дивљим насељима.

"Ми сви знамо да то није добро, није добро ни нама ни њима. Знамо да је то отровно. Али ми морамо да радимо и нешто и зарадимо", наводи Дрита Фзлију.

Комунална инспекција организовала је целодневна дежурства заједно са комуналном полицијом.

"Имали смо разговоре са власницима отпада који купују те сировине и њима смо предочили да тај начин откупљивања и спаљиваних сировина више нећемо дозволити", објашњава Срђан Коларић, председник општине Чукарица.

И у већини европских земаља сакупљањем секундарних сировина највише се баве Роми, али организованије. Имају заштитну опрему и плаћају им се порези и доприноси. Исто тако могли би да раде и у Србији.

"Уверен сам да бисмо, уз помоћ Националне службе за запошљавање, уз помоћ Центра за социјални рад, морали да мотивишемо сакупљаче да буду део легалног ланца", наводи Синиша Митровић из Одбора за животну средину ПКС.

Георг Реберниг, директор Агенције за заштиту животне средине Аустрије, истиче да је сакупљање отпада нормалан бизнис и додаје да је тржиште управљања отпадом у Аустрији вредно чак седам милијарди евра.

"Мора бити обезбеђена инфраструктура за прикупљање посебних врста отпада и људима треба обезбедити услове да то раде на легалан начин. То је питање инспекције и полиције", објашњава Реберниг.

Процењује се да би добрим управљањем отпадом Србија могла да оствари 260 милиона евра годишње добити.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.