Сигурна кућа као једини спас, шта после?

Први пут је рекла лекарима да су повреде настале због пада низ степенице, јер је муж претио да ће је убити. Други пут је повукла пријаву, јер је обећао да ће се променити. Батине су бивале све чешће.

"Када сам видела да је кренуо ка мени, ја сам утрчала у ту радњу, међутим, он је мене повукао за леђа, ударио главом о главу. Бацио ме на плочице, ударао мојом главом о плочице, шутирао. Све је то било јако страшно", објашњава жртва насиља.

Попут многих других жена и она је спас пронашла у Сигурној кући. Наду да ће се ствари променити на боље полажу у нови Закон о спречавању насиља у породици.

"Ми сада имамо ситуацију да су жртве исељене из станова и смештене код нас. Ако се овај закон буде примењивао како треба, мислим да ћемо жртава насиља у сигурним кућама имати знатно мање", наглашава Весна Станојевић, координаторка саветовалишта за борбу против насиља у породици.

Поред хитних мера исељавања насилника, забране приближавања жртви и контактирања са жртвом, нови закон је предвидео и део који је недостајао – а то је део одговорности професионалаца који су задужени за предузмање мера и активности на заштити жртава насиља, рекла је директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић.

Велики је проблем и како, по изласку из сигурне куће, без посла и примања преживети са децом. Град Београд најављује обуку за њих, помоћ да стекну знања и вештине за послове који се траже на тржишту рада.

"Имамо најаву да ће се променити Закон о запошљавању у том делу да ће жене жртве бити препознате као теже запошљиве групе. Тако да ћемо имати законски основ да то можемо да применимо и када су наша предузећа у граду Београду у питању", каже Наташа Станисављевић, секретарка за социјалну заштиту Београда.

Да би жртве добиле шансу за живот без злостављања, насиље се мора пријавити. Да је на време пријављено и да су мере правовремено предузете, многе од тих жена би данас биле живе.