Дуга борба Славице Бурмазовић да врати своју децу

Борба да врати своју децу, Славицу Бурмазовић довела је испред Владе. Подржали су је пријатељи, грађани, школски другови њеног сина.

Прошле године је Славицин невенчани супруг без њене сагласности одвео децу у Турску. У марту су првостепеном пресудом суда у турском граду Мерсину она враћена мајци. Два месеца касније, жалбу оца одбио је и Виши суд у Анкари. У међувремену је он, упркос забрани да напушта територију Турске, то учинио.

"Последњи пут смо се чули пре три месеца. Тада ме ћерка звала и рекла: 'Мама, помози ми, тата нас води у Сирију'", прича Славица.

Министарство правде је сазнало да је он отишао у Иран и да ће, када буде нађен, бити лишен слободе на шест месеци. Захтев да се деца врате, Министарство спољних послова је проследило Министарству правде, које га је послало турским властима.

Процедуру је требало да олакша и то што су обе земље потписнице Хашке конвенције о међународној отмици деце:

"Министарство правде Турске је јула 2016. године обавестило Министарство правде Србије да је отац уложио ревизију, а на наш коментар да ревизија не одлаже извршење и да извршење треба спровести, одговорено је да поступак неће дуго трајати, јер нема основа за понављање поступка", наводи Министарство правде.

Решење би могла да буде међународна потерница, коју расписује МУП уз сагласност Министарства правде. Претходно му тужилаштво, у којем се иначе води кривични поступак против оца деце, доставља документа на основу којих Министарство даје сагласност. У овом случају то није могуће.

"Реч је о скраћеном поступку, јер је реч о кривичном делу за које је запрећена казна до осам година. Пошто је у питању скраћени поступак, документ који је потребан за расписивање међународне потернице је решење о одређивању притвора. Тужилаштво је у два наврата предлагало притвор, међутим, до сада суд то није усвојио, што не значи да у будућности неће", истиче Иван Марковић из Трећег основног јавног тужилаштва.

Славица истиче да тренутна ситуација прелази границу људске издржљивости. "Да ли знате каква је штета нанесена детету које не иде у школу?", запитала је Славица.

Нажалост, ово није усамљен случај. Министарство правде сваке године добије око 40 предмета у којима наши држављани траже поступање у случајевима међународне отмице деце. Од почетка године, већ је било 50 таквих предмета.