Правни факултет у Новом Саду: Хронологија случаја Бељански

Случај је, иначе, у медије доспео када је декан Правног факултета, на иницијативу Катедре кривично-правних наука, понишšтио одлуку о одбрани докторске дисертације Слободана Бељанског, а он сам ту одлуку оценио неоснованом.

У медијима су се појавиле оцене да је реч о политичком притиску на овог адвоката, јер је, како се наводи, поред осталог, у правном тиму који је критиковао смене уредника на војвођанском јавном сервису.

Правни факултет данас је доставио медијима прецизну "реконструкцију" односно хронологију целог случаја, због, како је наведено, "непримереног и нечасног покушаја господина Бељанског да медијским притисцима одбрани нешто је правно неодбрањиво, а то је груба незаконитост везана за одбрану његове дисертације".

"Јавност треба да зна да је право на пријављивање докторске дисертације имао само онај ко је претходно стекао звање магистра, данас мастера. Бељански никада није завршио магистарске студије", наводи се најпре у допису факултета.

Како је наведено, могућност директног пријављивања доктората, без магистеријума, била, као изузетак, предвиђена некадашњим војвођанским законом, али је таква могућност постојала само до 10. јуна 1992.

Бељански, оцењује факултет, није био у стању да благовремено заврши свој докторат у складу са тим роком, посебно након суштинских примедби које су чланови Комисије за оцену имали.

Да је Бељански квалитетно и благовремено урадио дисертацију, законито би је одбранио и не би било никаквих проблема, додаје се у саопштењу.

Дисертација је, међутим, тек 13. маја. те године стављена на увид јавности (пријављена, иначе, још 15. априла 1987).

Законски рок за примедбе је 30 дана, али је одбрана, како је наведено, заказана већ за 7. јун1992, да би се, незаконито, изашло у сусрет Бељанском.

Тиме је повређен Закон и након приговора на законитост овакве одбране, одбрана је отказана 6. јуна 1992.

Три дана након отказивања, а један дан пред истек законског рока за одбрану, 9. јуна 1992, Бељански је повукао свој докторат, чиме је, кажу на Правном факултету, цео "поступак неуспешно завршен".

Након престанка важења војвођанског Закона, више није постојала могућност да било ко, па ни Бељански, брани докторску дисертацију ако није магистар, поручују са Правног факултета у Новом Саду.

"Све и да одбрана није отказана, све и да сам није изричито (допис у прилогу) повукао дисертацију, након 10. јуна 1992. године не би могао да брани дисертацију ни под каквим околностима. Или он мисли да је изнад Закона? Међутим, иако никада није поново пријавио докторску дисертацију, а то не би ни могао, јер није магистар наука, 1. марта 2001. Наставно-научно веће Правног факултета у Новом Саду, у нелегалном саставу, мимо важећег Статута, у време кризних штабова, одобрило је одбрану повучене докторске дисертације", наводи факултет.

Тако је 15. марта 2001. године одржана одбрана повучене дисертације, која никада поново није пријављена, а не би ни могла да буде пријављена, јер Бељански није магистар, истиче факултет, у чијем саопшšтењу није назначено зашто је до понишšтавања дошšло сада, а не раније.

"Тако изгледају чињенице. Све остало је агресивни медијски притисак да се одбрани неодбрањиво. Бељански је адвокат и зна да се дисертација не брани у медијима, већ на факултету. Исто тако зна да заштити своја права као познати адвокат и зна који је правни пут за то. Но, исто тако зна да му чињенице не иду на руку и да нема никакве шансе да у регуларној правној процедури добије нешто што му не припада. Због тога бира медијски притисак. Правни факултет неће у томе учествовати и неће се више овим поводом оглашавати", закључио је Правни факултет.