Жорж Мате – лекар који је хуманошћу задужио Србију

Пре 58 година, у Паризу, доктор Жорж Мате је трансплантацијом коштане сржи спасао петоро српских научника, озрачених у Винчи током експеримента на нуклеарном реактору! Била је то прва трансплантација коштане сржи у историји медицине и почетак нераскидивих пријатељстава и привржености доктора Матеа српском народу. Одлуком Скупштине града Београда, на иницијативу доктора Владимира Ковчина, Улица Болница Бежанијска коса недавно је преименована у Улицу Доктора Жоржа Матеа - француског академика, чувеног онколога који је хуманошћу задужио Србију.

Шесторо научника, смртоносно озрачених у Винчи, одмах су пребачени у болницу "Кири" у Париз, где им је 11. новембра, 1958. др Мате пресадио коштану срж и отворио ново поглавље у развоју медицине.

"Није било другог излаза – или да нам се пресади коштана срж, или нема излаза. Прво даваоци, а онда и веште руке доктора Матеа су учиниле своје", каже физичар Радојко Максић.

Даваоци коштане сржи били су Французи, људи који су се јавили на позив болнице, решени да помогну незнанцима.

"У то време, као да сте сели на бицикл па кренули на месец – тако је то изгледало са оном технологијом и оним знањем. Исход је био потпуно неизвестан. Највећа тајна је била шта ће се десити са донорима. Сам губитак литра крви је нешто што може да угрози живот, а камоли коштане сржи, тако да су ти људи стварно били хероји", каже онколог Владимир Ковчин.

Уследила су доживотна пријатељства, па и кумства.

"И даваоци и лекари и породице давалаца – све је то била атмосфера једне велике породице", каже Максић.

Доктор Мате је у Србији помогао оснивање онколошке службе, лечио више од 3.000 наших пацијената, а у време санкција и бомбардовања обезбеђивао недостајуће лекове. Одседао је у болници, хранио се у болничкој мензи, и никада није наплаћивао свој рад. Умро је пре шест година, баш на дан несреће у Винчи.

Радојко Максић каже да је добио улицу кроз коју су често пролазили са њим. Владимир Ковчин истиче да је тиме сачувано оно што су желели – сећање на Матеа.

Чувени академик, научник који је задужио свет, због оштрог језика је, кажу, остао без Нобелове награде, а своју улицу добио, баш у Београду.

Иницијативу доктора Ковчина подржали су Српска академија наука, Министарство здравља, КБЦ Бежанијска коса, Француска амбасада, Родољуб Шабић и, наравно, сада једини живи сведок догађаја из 1958. – Радојко Максић.

број коментара 0 пошаљи коментар