Сећање на јунаке Првог светског рата

Пре 98 година, Велики рат је окончан потписивањем примирја у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша на северу Француске. Примирје које је потписано 11. новембра 1918. на снази је било све до закључивања коначног мировног споразума у Версају, 28. јуна следеће године.

Председник Србије Томислав Николић је, уз интонирање химне и постројену гарду Војске Србије, на Споменик незнаном јунаку на Авали положио венац, у пратњи министра одбране Зорана Ђорђевића и начелника Генералштаба Љубише Диковића.

"Данас обележавамо годишњицу престанка Првог светског рата. Рата у коме су Срби били хероји. Рата за који би Срби волели да се никада није водио. Да више никада не ратујемо, како бисмо својој деци омогућили живот у миру и благостању", написао је Николић у спомен-књизи.

На венцу који је положио председник писало је "Јунацима Великог рата – поносни потомци".

Централна државна свечаност код Спомен-костурнице је почела тачно у 11 часова – у тренутку када је 11. 11. 1918. године Велики рат окончан склапањем примирја између Немaчке и савезничких снага.

Церемонију је, уз пуне војне и државне почасти, предводио министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, који је положио венац у име Владе Србије.

"Када је пре 98 година најзад стигла добра вест да ће најстрашнија кланица у дотадашњој историји престати, свет се обрадовао и помислио да се лудило рата више неће поновити", истакао је Вулин.

Када се на данашњи дан пре 98 година рат завршио, свет се, како је рекао, предао нади да рата више никад неће бити, да смо нешто научили.

"Већ неколико деценија касније показало се да је нада узалудна и да лекције нису научене", рекао је министар.

Нагласио је да српски народ није одлучивао о великим ратовима, ни о Првом ни о Другом светском рату, ратовима у бившој СФРЈ, нити о бомбардовању Србије, да није тражио ниједан рат, али да је сваки свој мир плаћао ратом и да баш зато зна колика је цена мира. 

Страшна је и велика лаж, казао је министар, да Срби рађају синове да би били ратници, јер ма колико били поносни на своје ратнике и јунаке, више бисмо се радовали да су баш сви били књижевници, инжењери, ратари...

Више би се радовали и поносили њима да смо могли да их отхранимо и сахранимо као мирољубиве, честите људе који рат никад нису упознали, подвукао је Вулин и додао да се ниједна генерација овде није родила, отхранила и умрла, а да није учествовала у бар једном рату, који нисмо тражили ни желели.

"Ако већ нисмо могли да одлучујемо о својим ратовима, Србија хоће овде и сада да одлучује како ће расти, развијати се и трајати и зато је политика војне неутралности наше трајно опредељење", поручио је Вулин.

Политика војне неутралности је, истакао је Вулин, наш начин да великима и моћнима кажемо да тражимо пријатеље где год да их има, а непријатељи ће нас, како је рекао, сами изабрати, а ми их нећемо ни тражити нити звати.

"Зато је та политика начин да кажемо да смо научили поуке из ратова који су нас десетковали и оставили убогаљене, окрвављене, увек умањене, ма колики да смо победници били", подвукао је министар.

Та политика је начин да поручимо великима да тражимо, молимо да Србија не буде у великим светским олујама.

"Србија нема ниједну главу коју би могла да поклони некоме, ниједног сина кога би да отхрани да погине као последица великих светских сукоба које не разумемо и не видимо као своје."

Таква политика, додао је, није изговор да се не боримо против терористичког зла него наша порука да смо ту где јесмо своји на своме, да не мислимо кретати нигде и ни на кога и да смо жељни само једне ствари:

"Да нам деца заиста одрасту у лекаре, инжењере, песнике, ратаре... и да отхранимо само једну генерацију у историји српског народа која није упознала рат".

О ратовима не можемо да одлучујемо, јер смо малоброни, али о миру у коме живимо, можемо и хоћемо, нагласио је Вулин.

"Нека је вечно сећање на све страдале у Првом светском рату, на све страдале у свим ратовима, на њих какви су били и нека је вечно сећање и нада на човечанство како би могло да буде. Слава палима", поручио је Вулин.  

Уз интонирање химне, премијер Александар Вучић положио је раније данас венац код Спомен-костурнице бранилаца Београда у Првом светском рату. Затим је са министром спољних послова Велике Британије Борисом Џонсоном одао пошту војницима сахрањеним на Гробљу Комонвелта на Новом гробљу у Београду.

Амбасадори положили венце на Француском војном гробљу

Поводом обележавања Дана примирја у Првом светском рату, на Француском војном гробљу у Београду венце су положили амбасадори земаља учесница тог рата.

Венце су положили амбасадорка Француске Кристин Моро и амбасадори САД Кајл Скот, Немачке Аксел Дитман, шеф Делегације ЕУ Мајкл Давенпорт, Канаде Филп Пенингтон, Белгије Лео Даес, амбасадорка Аустралије Џулија Фини...

Химне Србије и Француске извео је хор Француске школе у Београду као и песму "Креће се лађа француска", а ученици те и Немачке школе у Београду прочитали су имена 20 војника сахрањених на француском војном гробљу, као и имена француских војника који су погинули од прошлог 11. новембра.

Амбасадорка Моро је у обраћању изразила захвалност српској војсци на храбрости показаној у Првом светском рату, савезништву и заједничкој борби и поручила: "Поред обавезног одавања почасти, треба се посветити сећању како бисмо се боље суочили са садашњошћу и припремили за будућност."

Амбасадорка је истакла да је дирнута присуством бројних грађана на церемонији и представника српских власти и подвукла да то доказује да успомена на француско-српско пријатељство и савезништво из Првог светског рата не само да траје и данас и да је живо него да ће се продужити и у будућности.

"У обавези смо да пренесемо младима то сећање јер и данас треба да смо вечно захвални жртвама и да будемо свесни да ће, нажалост, увек бити потребе да жртвујемо свој живот за своју домовину", рекла је Моро.

Венце су положили и представници Београда и Удружења француско-српског пријатељства. 

Празник се обележава и одавањем поште француским војницима који су погинули у Србији, али и руским, италијанским и војницима земаља Комонвелта.

Дан примирја обележен и у градовима Србије

Полагањем венаца и свечаним академијама 11. новембар обележен је у градовима широм Србије.

На жртву целе Србије и Шапца, који је у Првом светском рату изгубио готово половину становништва, подсећају ђаци и наставници који су направили и поделили 700 Наталијиних рамонди - цвет који је од пре четири године симбол Дана примирја.

У Ваљеву су венци положени на споменик Живојину Мишићу. Мештани села Висибабе и Узићи код Пожеге почаст српским војницима одали су код споменика на Савинцу који су сами реновирали и средили парк.

У Врању су крај споменика жртвама бугарског окупатора од 1915. до 1918. године, делегације Града, Општине Врањска Бања, војске, полиције, Удружења потомака бораца и политичких партија положиле венце и цвеће. Страдалим ратницима одата је пошта уз државну химну.

И у Нишу се на градском тргу делила Наталијина рамонда. Познат и као цвет феникс, преживео је, кажу биолози, још из леденог доба.

Данас цвет расте само у Србији, Македонији и Грчкој. Чак и ако се потпуно осуши, са мало воде брзо оживи. Закачен на трачици Албанске споменице, симболизује преживљавање српских јунака у тешкој борби за домовину у Великом рату.