Ко ће добити имовину јеврејске породице Минх

Агенцији за реституцију је из Јужне Америке стигао захтев за враћање имовине познате јеврејске породице Минх, која је у 19. веку отворила фабрику текстила у Параћину, а потом и рудник каменог угља на Ртњу. Захтев је упутила и Јеврејска општина Београд, која би могла да наследи имовину ако се докаже да Минхови, којима је имање конфиксовано после Другог светског рата, немају крвних сродника.

Петоро наследника Минхових потражује у Србији више од 200 катастарских парцела и објеката на Ртњу, али и имовину у Београду, која обухвата и зграду Републичког завода за заштиту споменика културе.

"Када причамо са нашим клијентима, они се увек присећају својих родитеља, који су причали како је било на Ртњу када су они била деца. Овде је специфично то што су њихови родитељи директно бивши власници и то су приче које су чули из прве руке", каже Соња Шеховац из адвокатске канцеларија "Живковић–Самарџић".

Иако су били Јевреји, Минховима је имање после рата одузето као припадницима немачке заједнице. Зато је прошле године једна од некадашњих власница имања рехабилитована пред судом у Зајечару.

"Ако наследници постоје, они имају права и они ће добити, чак и ако Јеврејска општина првобитно добије ту имовину, јер они имају права да ту имовину потражују. Јеврејска општина има обавезу да им ту имовину пренесе без надокнаде оног тренутка када докажу да су наследници", каже Миливоје Антић, председник Мреже за реституцију.

"То је једна породица која је иза себе оставила много тога и волели бисмо, ако се та имовина врати, да се користи за опште добро", каже Данијел Богуновић из Јеврејске општине Београд.

За рудник каменог угља на Ртњу, породица Минх је добила концесију 1902. године. Рудник је радио све до средине шездесетих година прошлог века.

Јеврејска породица је на Ртњу отворила школу, станове за рударе, амбуланту, први биоскоп, електричну централу. Рудник је у њиховом власништву био 40 година.

"И тада и сада, власник рудног богатства је држава, која је давала концесију предузећу. Или је сама оснивала предузеће или је приватнику давала могућност да експолатише руду, а да држави плаћа накнаду. То значи да се рудна богатства као рудници не могу вратити", објашњава диркетор Агенције за реституцију Страхиња Секулић.

Шта ће наследници после скоро 70 година добити од имовине, одлучиће се у поступку реституције. Док то не буде завршено, парцеле које се потражују, а у својини су државе или општине Бољевац, неће моћи да се продају.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.