Проблем старатељства је и проблем деце

Ни после шест година суђења проблем виђања деце и бриге о њима није дефинитивно решен, каже Зоарн Митровић. Тренутно ћерка живи с њим, а син са мајком. Бивша супруга их је најпре напустила, да би после извесног времена, тврди, децу без његовог знања одвела из вртића, а њега оптужила за насиље у породици. 

"Девојчица сваког викенда, чак и преко недеље иде код маме, а ја сам за задњих осам месеци мог сина видео два пута. У току је тужба да се промени одлука о старатељству. Да су на време сви којима је то посао гледали интерес деце, нити би поступак трајао шест година нити би ситација била таква каква је сада", наводи Митровић. 

При одлучивању о томе с којим од родитеља ће деца наставити да живе, институције су наклоњеније мајкама, тврде очеви који су то искусили.

"Зашто дете од две године не би могло да иде код оца, ако је он годину или две био добар отац, шта се то променило да сада дете не може да буде код њега, преко викенда или државних празника, или распуста", каже Вера Тотић из Удружења самохраних родитеља.

"Малолетно дете чешће се поверава мајци на самостално вршење родитељског права. Да ли су очеви ту оштећени, то је јако велико питање", каже Радмила Вујић-Бојовић из Центра за социјални рад "Београд".

Центри за социјални рад не одлучују о томе коме ће дете припасти. Они по налогу суда излазе на терен, разговарају са свим члановима породице, укључујући и старију децу, и процењују шта је најбоље за дете.

"То што ће дете бити поверено једном од родитеља не значи да је други лишен родитељског права. Напротив, ми инсистирамо на томе да један родитељ буде активан учесник у животу детета, али дете прво мора негде да живи, а ми гледамо да стабилност досадашњег старања о детету буде један од критеријума", каже Радмила Вујић-Бојовић.

Међусобно препуцавање бивших супружника и надметање ко ће кога више да дискредитује као родитеља, највише штети деци.

"Oвaкве родитељске поруке битно утичу на формирање представа детета о себи, о другима, о браку и касније у животу могу да имају сличне проблеме. То може да има и поруку – родитељи се свађају због мене, ја нисам у реду, ја сам крив", каже Драгутин Николић, психотерапеут.

Уз смрт блиске особе и губитак посла, развод брака, кажу стручњаци, највећи је стрес за човека. Насупрот брачним бродоломима у којима нико не добија, многи парови и после разлаза остају у добрим односима и настављају да деле бригу о свом детету.