Ужичани одали пошту хероини Љубици Чакаревић

Љубица Чакаревић, јунакиња чувеног IV пука "Стеван Немања", пешачила је 27 дана да би стигла до Солунског фронта и прикључила се борби за ослобођење Србије. Ужичани су њене мошти пренели из Сарајева, где је приминула пре 36 година, и положили у породичну гробницу Чакаревића, поклањајући се сенима учитељице, одликоване Златном медаљом за храброст "Милош Обилић".

Учитељица и кћи учитеља, имала је 22 године када је одбила да се у окупираном Ужицу врати свом послу у школи. Уместо тога, радила је сеоске послове, ишчекујући вести од оца добровољца и три брата који су већ били на фронту, и тражећи начин да им се прикључи.

Када се прилика указала, ошишала је косу и прерушена кренула ка Солунском фронту.

"Тај мукотрпни пут који је трајао 27 дана, до Солунског фронта, био је посебан изазов. Она је била једна од седморице у екипи, на челу са војводом Драгутином Јовановићем Луном, дошла до Солунског фронта, односно до Кајмакчалана. То су смели потези за мушкарца, а камоли за жену", каже историчар Милорад Искрин.

За њом је остала аустроугарска потерница, насиље и патња народа, а изнемоглу, окрвављених ногу, дочекали су је српски војници жељни вести из домовине и нестрпљиви да крену у пробој фронта.

Пронашла је брата, Арчибалду Рајсу сведочила како је у Србији, а у Врховној команди су је поздравили Степа Степановић и Живојин Мишић. На њихово питање шта жели, одговорила је – само напуњен топ, да га испали ка окупаторима.

После свих борби, са српском војском се вратила у ослобођено Ужице, а умрла је у Сарајеву, 1980. године, приликом посете брату Милутину.

"Хероина Првог светског рата, Љубица Чакаревић, јесте великан овога града. И ево Ужичани, после једног века, су се, наравно, сетили, и показали да је не заборављају", рекао је градоначелник Ужица Тихомир Петковић.

Љубица је, кажу, пратила захтеве свог срца – да помаже, прво рањеницима са Дрине, Колубаре и Цера, а потом и стане, раме уз раме, са својом браћом, у борби за слободу.

Ту, у гробници чувених Чакаревића, најзад је међу својима, да и у родном граду, подсећа и још увек поучава о храбрости, поносу и слободи.