Кад замирише пасуљ из фабричке мензе

Пасуљ са кобасицом, купус, ђувеч – били су некада део богатог менија у фабричким мензама. У Сврљигу, који је деведесетих година имао више радника него становника, данас ради само једна.

"Свима нама је од великог значаја то што имамо сваког дана свеже кувану храну и што не морамо од куће да доносимо", каже радник Горан Јеремић.

"Мени је ово друга фирма, био сам тамо где је била кухиња, па је престала. Велике су муке, то само човек који је то преживео може да види шта значи имати храну и немати", каже Војкан Костић.

У овој фабрици некада Нишке машинске индустрије, коју је купио хрватски инвеститор, ради 350 људи. У мензи се дневно припреми око 370 оброка за запослене у три смене.

"Није ограничено да је то једна порција на платоу, па ко узме не може да се врати. Хлеб узме ко колико може да поједе, ако поједе порцију, може да дође за репете. Једино је у трећој смени у пакету ограничено за сваког радника", каже шеф кухиње у мензи Влада Миљковић.

У јединој радничкој мензи у Сврљигу – главно јело, салата и хлеб коштају 130 динара. Са овако ниским ценама фабрика нема зараду, али њена менза деценијама опстаје.

"Није се ишло логиком да се заради на том топлом оброку. Храну и сировине набављамо, припремају људи који су наши радници, све је усмерено ка томе да се један квалитетан оброк да раднику да би могао дати неки већи допринос у раду", каже директор фабрике "МИН ДИВ" у Сврљигу Драган Манојловић.

Иако је од двадесетак некадашњих сврљишких предузећа остала само ова менза, овде кажу да не намеравају да је затворе. Бонова за исхрану нема, али увек има топлих и свеже припремљених оброка.