Ашкалије, мањина међу мањинама

Народ арапског порекла, Ашкали, данас живи, готово као мањина међу мањинама. Због сличности језика и религије многи их везују за Роме и Албанце, о њиховом арапском пореклу мало се зна.

Дошли су у 7. веку и то из некадашњег Персијског царства, из града Аскелона, по коме су како кажу и добили име.

Према подацима Матице Ашкалија, само у Војводини живи више од 20.000 припадника тог народа. Говоре језиком сличним оном којим говори албанско племе Геге, муслиманске су вероисповести и осим у време исламских празника, окупљају се најмање два пута годишње, за дан заставе Ашкалија и на дан Ашуре. Кажу да без обзира на сиромаштво и неразумевање околине успевају да пренесу својој деци део своје традиције.

На пример у ашкалијског породици Канбери децу васпитавају у складу с обичајим предака. Тако је врло важно научити их да поштују родитеље и старије, каже Мирјета Камбери.

"Децу учимо да поштују старије и да не буду безобразна, то јер све зависи од родитеља, како од малена навикнеш дете тако ти буде и у старости. Деца ме испитују, како шта, и објашњава им се само не може све. Док моја ћерка има пет година, више ће разумети са седам, осам, девет. Она види како ми то славимо, како одржавамо то, разумете, учи повремено, а док напуни 10 или 11 година она већ све зна", каже Мирјета Канбери.

Често их мешају с другим народима

Највише их је било на територији Косову и Метохији, међутим од једностраног проглашења независности Косова, велики број их је одатле избегао. Често их мешају и са ромским муслиманима. Ашкалије сматрају да управо зато нису остварили сва права која имају друге националне мањине.

"Ашкалије данас немају своје медије, немају редовне информативне изворе, немају образовање на свом матерњем језику, не могу да афирмишу своје националне културне вредности, ту културну баштину Ашкалија. Не могу из тог разлога што добијају јако мала средства. С друге стране то обилато користе сви и нас третира и сама држава као да смо Роми", сматра председник Матице Ашкалија, Абедин Дино Топлица.

Ашкалије углавном живе у насељима у којима живе и Роми међутим разлике између та два народа су лако уочљиве. У говору, Ашкалија, кажу, чује се један арапски призвук док Роми имају призвук ромског, односно индијског језика или локалних дијалеката.

Велика је разлика и у изгледу кућа које код тог арапског народан на пример немају димњак и састоје се из једне велике и једне мале просторије, док ромске куће имају једну велику или више малих просторија. Разликују се и обичаји, фолклор али и музика.

"Роми муслимани и Ашкалије отприлике користе исту врсту одеће али је огромна разлика у коришћењу боја, у коришћењу материјала, односно у кроју и дужини те ношње. Рецимо димије Ашкалијки и димије Ромкиња имају огромних разлика без обзира што су и једне друге димије.

"Ашкалије користе искључиво ружичасту и белу боју док је код Рома приметно шаренило а и кад је једнобојно то су црвена или зелена боја, наравно код Рома муслимана", објашњава Фаркаш иштван секретар Ромске асоцијације за непристрасно информисање.

Ашкалијски радио

Иако немају радио фреквенцију нашли су прелазно решење. У Новом Саду где живи велики број Ашкалија, свој програм путем интернета емитује ашкалски радио Хоризонт. Двадесетчетворочасовни програм је углавном забавне садржине.

"Имамо јако пуно слушалаца, међу њима имамо таквих породица које се налазе овде у Србији, односно у Војводини и оних који имају родбину у иностранству. Они преко интернета, наручују песму за њих тамо, тако да им то чини једно велико задовољство, посебно када неко нешто славни, на пример рођендан", каже водитељ ашкалијског радија Бесник Плавћи.

"Има доста Ашкалија који немају папире у иностранству тако да не могу да дођу овде и на пример да стигну на неку свадбу, а ми одавде за њих пуштамо музику коју они неком намене. Тако да мислим, да од када радио постоји, наш народ је задовољнији", објашњава Плавћи.

Посебан језик, култура, етничка припадност

Међутим оно што Ашкалије одваја од неких других народа, као што је на пример религија, у верским објектима их управо изједначава са свим осталим верницима. Муслимански верници су једнаки, моле се на истом језику а једина разлика је у изгледу оних који улазе у џамију.

"Молитва је искључиво на арапском језику сем када имамо предавање, на језику државе у којој се та служба врши", каже имам Хаџи Фади ефендија Мурати.

"Наиме ја овде говорим бошњачки односно српски језик, тако да све Ашкалије које долазе на молитву у џамиију као и остали припадници, јер овде имамо и Арапе, Бошњаке, Албанце, Турке, Горанце и Роме, сви они слушају на језику који ја причам, дакле на српском језику, па нема никакве потребе да буде било какве разлике", сматра имам из Исламске заједнице Војводине.

Ашкалије су раније сматрани потомцима албанизованих косовских Рома. Према подацима удружења Ашкалија у Србији их је око 50.000, међутим према последњем попису становништва, регистровано је само око 600 припадника тог народа.

С обзиром на то да су народ с посебним језиком, културом и етничком припадношћу, а који одликује брига за очување заједничког идентитет, у Србији су 2002. године препознати као посебна национална мањина.