Костић: Власт треба да саслуша другачија мишљења

Владимир Костић сматра да ако држава буде способна да разговара са различитим групама и неистомишљеницима, она ће добити идеје и за сопствену будућност.

"Ми морамо да ширимо просторе демократије кроз независне институције. Овако, бојим се да ће нас и даље гушити партократија која нас је гушила од оснивања Србије и није се много ту шта променило до сада", рекао је Костић у интервјуу за Магазин Бизнис.

Костић истиче да држава има више могућности за деловање, а пре свега може да окупи капацитете који могу да стварају бржи економски и друштвени развој.

"Али, у овом тренутку бојим се да партократија још увек води читав низ елемената одлучивања, па и оријентације. Неки од њих се и нескривено понашају као војници сопствене партије, што је погрешно, о било којој партији да је реч. И то не важи само за последњу политичку генерацију, иако можда неке ствари тек сада долазе на видело", указао је Костић.

Упитан како види економске проблеме српског друштва данас, Костић је оценио да је неопходно завршити транзицију, као и утврдити неколико приоритета.

"Неопходан је завршетак транзиције, јер се у овом садашњем статусу 'ни риба ни девојка' нико не осећа посебно пријатно. Требало би да нађемо три или четири приоритета, онако како је Ирска урадила, на којима можемо да градимо нашу компетентност", нагласио је Костић.

Навео је и да постоји идеја да Академија направи једну врсту одбора или центра при свом Техничком институту где би компетентни људи у договору са људима из привреде могли да помогну.

Костић је поновио мишљење да је Србија подељена на "острва, групе, кланове, који су у тој мери у некаквој ентропији да међусобно не комуницирају нити се познају", да се помало стресе када се помене израз "српска бизнис елита", али и да сматра да постоје успешни људи у различитим димензијама и областима посла.

"Бизнисмени су дужни култури и традицији из које су потекли" 

"Са којим правом бих могао ја да презирем некога ко запошљава стотину или чак десетине хиљада људи? Са којим правом може неко да се поспрдно односи према онима који су успели да створе неку врсту капитала, сем ако нису правили кривична дела, али то је питање за тужилаштво, а не за председника Академије", напомиње Костић.

Каже и да има право да као бирократа Акладемије подсети бизнисмене да су дужни, не само банкама, него култури и традицији земаља из којих су потекли.

"У том смислу ја немам ни стрепњу ни проблем да разговарам на најразличитијим нивоима са најразличитијим групама у Србији, јер себе не сматрам ни сувише профаним, али ни сувише узвишеним да бих бирао саговорнике", навео је председник Академије.

Напомиње и да му је сан да у САНУ направи Институт за стратешка истраживања, који би био девети институт Академије и истиче да ће урадити све да то и оствари.

"Ми се неким стратешким областима континуирано бавимо. Тај нови институт би разматрао сва друштвена и економска питања и био би место на коме ће неке забринуте и умне главе, које нису свеприсутне у Академији, моћи да се сусретну са стратешким изазовима који изненађују целу цивилизацију, а не само нашу Србију", објаснио је Костић.

Тврди и да не постоји институција као САНУ која поред озбиљности не може да понуди брзе одговоре на нека хитна питања које друштво у Србији треба да реши.

Председник САНУ каже и да га погађа одлив младих из Србије и сматра да је неопходно креирање позитивне атмосфере, макар то значило и како каже, неку врсту позитивне дискриминације према младим људима, како спорт не би остао наш једини извозни артикал.

Верује и да би генерације које долазе требало да знају да је Србија у закашњењу и да их треба учити да се закашњење може сустићи идејом да смо, као што уче Јапанце, сиромашни, мали и да ова земља нема никог другог сем нас.

"Ако ми не будемо запели више него што запињу у Холандији, Француској, Русији или било где, Србија неће имати великог изгледа сем да буде маргина и периферна нација", напомиње Костић.

Говорећи о 5. октобру 2000. године каже да је био "прва и једина политичка победа његове генерације", али да је његова генерација ту политичку победу "разменила у банкнотама компромиса и малих ситних угађања коегзистенције за коју смо изгледа више бринули, за разлику од парола које смо 5. октобра узвикивали".

"Бојим се да смо велику банкноту једне могуће демократске победе разменили за ситне новчанице сопствених угодности. И ту не изузимам ни моју маленкост", закључио је Костић.