У Србији свако осмо дете до 14 година сиромашно

У Србији девет одсто популације, око 630.000 људи, не може да задовољи ни минималне животне потребе, а на граници сиромаштва је сваки четврти становник. Најугроженији су у вишечланим домаћинствима, у руралним подручјима, незапослени. Поражава и то да је свако осмо дете до 14 година сиромашно.

Драгићи из Куршумлије деле судбину готово половине житеља те општине, иначе једне од пет најсиромашнијих у Србији. Тања и Саша, обоје без посла, за плату се сналазе радећи сезонске послове.

"Једна плата кад има у сезони, кад нема имамо тај дечји додатак и туђу негу и помоћ, тако се крпимо и састављамо крај са крајем. Не бирам посао, шта год има да се ради да би се прехранила породица и да би се преживело", каже Саша Драгић.

Број људи на ивици беде двоструко је већи у руралним срединама него у градовима. Примера ради, у Прешеву је око 60 одсто становништва у ризику од сиромаштва, а у Београду четири одсто, што је 15 пута мање.

"Једна је прича у Београду, а друга кад зађете даље у Србију. Од укупно 4.709 села, 2.000 нема пошту, 500 села нема асфалтни пут, 400 нема ни продавницу", објашњава Надежда Сатарић из НВО "Снага пријатељства" – Амити.

Питање сиромаштва није само питање прихода већ и доступности услуга.

Јелена Миловановић из Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Србије каже да су неке улоге препуштене локалном нивоу, а да држава обезбеђује наменске трансфере.

"Такође треба додати да за ову намену Република Србија издваја 23-24 посто БДП-а и да су ова средства мања од просека европских земаља, али да су већа у односу на неке нове земље чланице ЕУ", додаје Миловановићева.

Поред редовних годишњих издвајања из буџета за социјална давања најугроженијим грађанима, Влада Србије је издвојила још две милијарде динара за градове и општине у пет најсиромашнијих округа на југу Србије.