Станови у Петровцу за избегле и угрожене

У Србији у колективним центрима још живи око 5.000 људи. Један од тих центара, Касарна у Петровцу на Млави, ускоро ће бити затворен јер је за његове станаре обезбеђен трајан смештај. 

Министар рада и социјалне политике Расим Љајић уручио је у Петровцу на Млави кључеве станова за 20 избегличких и социјално најугроженијих породица у новој згради, изграђеној у акцији ове општине и УНХЦР-а.

"На овај начин покушавамо да ставимо тачку на проблем избеглих и интерно расељених особа", изјавио је Љајић, истакавши да ће то бити остварено када избегле и интерно расељене особе не само добију кров над главом, већ и реше сва друга материјална и социјална питања.

Станове у Крајишкој улици добило је 16 избеглих и четири социјално угрожене породице које ће имати право коришћења док су у стању социјалне потребе, саопштено је из канцеларије УНХЦР.

Сваки стан опремљен је основним намештајем, а станарима је обезбеђен и шпорет "смедеревац" на чврсто гориво.

Једна породица, која ће живети са корисницима станова, биће домаћин зграде и веза између станара и Центра за социјални рад у Петровцу како би им обезбедила потребну додатну помоћ.

Помоћ Владе САД

Изградњу нове зграде, површине 850 метара квадратних, у Петровцу на Млави финансирао је са 700.000 долара Биро владе САД за популацију и миграције, а захваљујући томе коначно ће бити затворен колективни центар Касарна, отворен 1995. године.

У колективном центру првобитно је било смештено више од 400 избеглица, али се њихов број временом смањивао захваљујући реализацији програма репатријације, пресељења у треће земље и интеграције.

Станови за избегле и социјално угрожене у Петровцу изграђени су у оквиру програма за социјално становање у заштићеним условима, а предати су на коришћење Центру за социјални рад општине Петровац, која је уступила земљиште за изградњу и обезбедила неопходну инфраструктуру.

Концепт социјалног становања у заштићеним условима је у Србији реализовала швајцарска Агенција за развој и сарадњу први пут 2002. године и постао је саставни део Стратегије развоја социјалне заштите Владе Србије.

Решење за становнике колективних центара

Овај концепт показао се као најбоље и најбрже решење за становнике који дуго бораве у колективним центрима и прихваћен је у 20 општина у којима су до сада изграђене 404 стамбене јединице.

Почетком 90-тих година, у време ратова на просторима бивше Југославије, у Србији је уточиште нашло око 850.000 избеглих и прогнаних из Хрватске и БиХ, а затим и расељених са Косова и Метохије.

Мали део њих се вратио у место порекла, један део је отишао у треће земље, а огромна већина од преко 300.000 је интегрисана у Србији.

Тренутно у Србији има око 350.000 прогнаних, од тога око 96.000 избеглица, 206.000 интерно расељених лица са Косова и Метохије и још 25.000 "интерно интерно расељених" у јужној српској покрајини.