Прва пресуда у корист задужених у "швајцарцима"

У Новом Саду је донета прва пресуда којом је раскинут уговор између корисника стамбеног кредита у швајцарским францима и банке. Најпре је такву пресуду донео Виши суд, а потом је Апелациони суд одбио жалбу банке и потврдио пресуду о раскиду уговора.

Новосађанин којем се, захваљујући судској пресуди, раскида уговор о стамбеном кредиту везаном за курс швајцарца, о томе не жели јавно да говори. Пре осам година банка му је исплатила кредит у динарима, и то седам милиона. До сада је отплатио шест и по милиона, а дугује још – 13 милиона. Према пресуди Апелационог суда, неће морати да плати цео износ.  

"Уговор о кредиту је раскинут, дакле резултат тога је динарска реституција – свака страна мора да врати другој оно што је од ње примила у динарима. На то ће и једна и друга страна платити затезну камату. И клијент ће одређеним износом, који је пет пута нижи од онога што дугује сада по плану отплате, моћи да затвори кредит, а стан му остаје", каже Дејан Гавриловић из Удружења грађана "Ефектива".

У "Ефективи" очекују да истим путем крене осталих 20 хиљада дужника у швајцарским францима.

"У случају раскида уговора, односно правоснажне пресуде за раскид, клијент је у много повољнијем положају него ако би прихватио конверзију. Тако да ми од овог тренутка одустајемо од захтева за конверзију, не тражимо више доношење Закона. Покушаћемо да анимирамо што више људи да поднесе тужбу за раскид уговора и на тај начин трајно реше свој проблем", каже Гавриловић.

Дужнике је додатно охрабрила оцена судије Уставног суда Драгише Слијепчевића да су кредити у швајцарцима изгубили смисао за једну од уговорних страна, односно клијенте, и да су уговори о тим кредитима подложни раскиду.

"Никада нисам рекао да ће Уставни суд нешто прихватити, још мање да ће стати у заштиту корисника ових кредита. Рекао сам да, у случају да редовни судови не пруже заштиту корисницима кредита у швајцарским францима, настаје проблем који ће се у поступку по уставним жалбама наћи пред Уставним судом. Ако и Уставни суд не реши ово питање, оно ће се свакако решавати пред Европским судом за људска права", изјавио је судија Уставног суда Драгиша Слијепчевић.

Хтели смо да чујемо и шта банкари мисле о пресуди и какве би последице могли да имају масовни раскиди уговора, али одговор нисмо добили – ни од Народне банке ни од комерцијалних банка. У њиховом удружењу су нам рекли да ће се огласити тек када на седници Управног одбора о томе заузму став.

број коментара 9 пошаљи коментар
(среда, 12. окт 2016, 14:15)
anonymous [нерегистровани]

glavnica

Ispusteno je da se napise da je tih 13 miliona ostatak duga, glavnica. Na taj iznos se, prilikom mesecne otplate, obracunava i kamata.

(среда, 12. окт 2016, 14:11)
anonymous [нерегистровани]

zastita korisnika

Valuta je sve vreme bila i ostala dinar. Uz ugovor se dobijao i Prilog - Pregled bitnih elemenata otplate kredita. U mom slucaju, dobila sam oko 1,1 miliona u apsolutnom iznosu u dinarima. Trebalo je da vratim blizu 1,6 mil tokom 12 godina. To je ono sto je meni predoceno i sto smo banka i ja potpisale prilikom sklapanja ugovora. Do sada sam isplatila 2,6 miliona, za manje od 9 godina. Banka nastavlja trajnim nalogom i dalje da mi naplacuje, ne vidim nacin da se iskobeljam iz njenih kandzi. Zalosno je sto je tuzba jedini nacin da klijent pokusa da zastiti sebe. Drzava i njene institucije su zatajile.

(среда, 12. окт 2016, 12:49)
dejan [нерегистровани]

sramota drzave

Svaka cast ovim ljudima kako su preziveli ovakvu torturu od strane banaka i ovakvo cutanje od strane drzave.SRAMOTA

(среда, 12. окт 2016, 09:52)
anonymous [нерегистровани]

zastita korisnika

Samo da se nadovezem na svoj prethodni komentar. Na 1 milion dinara uzet pre 9 godina, sa zakonskom zateznom kamatom dug klijenta se uvecava sada na 2,4 miliona. Eto, ja sam do sad platila i vise od toga kroz chf kredit. Prosto mi je neverovatno da jos uvek dugujem. A anuitetni plan banke je neumoljiv i ona nastavlja trajnim nalogom da mi skida rate, dok sam ja za to vreme bez ikakve institucionalne zastite. Da se ovo ne desava meni licno, tesko bih mogla da shvatim da je to moguce.

(среда, 12. окт 2016, 09:49)
Marijan [нерегистровани]

tuzno

Samo Srbija od svih zemalja u regionu (Hrvatska, Slovenija, Albanija, Bugarska, Madjarska pa i Bosna su resile pitanje u korist gradjana) samo mi nismo regovali niti resili to pitanje. To je sramota za ovaj narod koji je i ovako napacen. Prijatelj mi ima kredit, kupio je jer nema druge nacine, uzeo je 50.000 evra, placa 9 godina kredit i sada mu je ostatak duga, glavnica 65.000 evra, pritom mu je rata kada je uzeo kredit iznosila 17.000 dinara a sada iznosi 39.000 dinara. Pa gde to ima, jel to normalno. Ponavljam cela evropa je to resila kod nas ni Vlada ni NBS ne reaguju. Nista. E to je tragicno

(среда, 12. окт 2016, 09:42)
Nikolina [нерегистровани]

Sramota

Sramota je da su ovaj napacen narod banke ojadile. Covek je uzeo kredit na 7 miliona i vratio 6.5 miliona i duguje jos 13.5 miliona pa gde to ima alo ljudi, pa da je uzeo covek pod kamatom od zelenasa ne bi ga toliko izaslo. E bas mi je drago sto je dobio spor. Svi treba da tuze ovu zelenasku drzavu. Sramota je sta se radi napacenom narodu

(среда, 12. окт 2016, 08:23)
Cedomir Radovic [нерегистровани]

Komentar u vezi kredita

Znaci kad god mi ne odgovaraju uslovi kredita treba da promenim valutu.Lukavo.

(среда, 12. окт 2016, 00:24)
anonymous [нерегистровани]

Ko je jaci ?

Kakav stav mozemo ocekivati od UO udruzenja banaka ? Pretpostavljam da ce pokusati da dokazu kako su oni drzava u drzavi i kako su jaci od drzave, pravosudja, izvrsnih organa vlasti, i samog naroda. NB ce se, oglasiti nekim ljigavim saopstenjem, ili ce mudro cutati jer se to njih ne tice, po vec ustaljenom receptu javnih sluzbi, kako oni nisu nadlezni po odredjenim problemima. Jedino imaju nadleznost da plasiraju dalje vruce krompire i da za to primaju debele plate.

(уторак, 11. окт 2016, 21:27)
anonymous [нерегистровани]

Slucajnost ili ne

Ima li veze s tim sto (neke) banke vise ne primaju depozite u svajcarskim francima?