Тежак пут до усвојења, године усвојитеља отежавајући фактор

Случај дечака из Зрењанина, који после пет година у хранитељској породици одлази на усвојење у иностранство, и борба хранитељице да га задржи, привлачи велику пажњу јавности ових дана. Поставља се питање шта је интерес детета?

Припрема хранитеља за одлазак детета из породице, кажу надлежни, почиње и пре него што оно стигне у породицу. Заједнички задатак и хранитеља и саветника из Центра за породични смештај и хранитељство јесте да одвајање буде што безболније, првенствено за дете.

"Ја потпуно разумем хранитеље, за њих је то велики изазов, тренутак када се поздрављају са дететом, али то је део њиховог задатка. То је део њихове улоге и од њих се очекује да буду подршка детету", истиче психолог и руководилац у Центру за породични смештај и хранитељство Светлана Миленковић.

Додаје да оног тренутка када Центар за социјални рад информише Центар за породични смештај и хранитељство, односно саветника за хранитељство, и хранитељ зна шта је наредни корак.

Улогу саветника, који би требало да припреми и хранитеља и дете за одвајање, у највећем броју случајева преузима Центар за социјални рад, јер у Србији постоји само шест Центара за породични смештај и усвојење. Из угла хранитеља, период припреме детета за одлазак је кратак.

"Хранитељ не жели да остане вечно у дететовом животу, само хоће да превазиђе тај део тако да се не врати траума какву је имало у претходном животу, јер то кад-тад исплива и то најчешће у пубертету. И онда се питамо одакле ти проблеми. Одатле што нисмо одрадили посао до краја", сматра Војка Вујић из Удружења хранитеља Београда са подружницама у Шапцу, Ваљеву и Лозници.

Ни пут до усвојења није једноставан. У Србији више од 730 парова чека да усвоји дете – углавном желе бебу, здраву и њихове националности, а такве деце је најмање.

"Поред разумевања за потребе људи који чекају да се реализују као родитељи, ми далеко већи проблем имамо са тим што нам велики број деце чека да добије усвојитељску породицу. Када у томе не можемо да успемо, јер немамо за одређено дете одговарајућу породицу, што пре треба применити и искористити могућности међународног усвојења", каже Весна Текић из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Зато су и листе деце за међународно усвојење дуге. Највише их оде у Шведску и преко океана – у Америку и у Канаду. Тренутно, за одлазак у нови дом спрема се око 250 малишана. Домаћим усвојитељима, који понекад и годинама чекају на дете са жељеним особинама, време не иде наруку. Због старосне доби, неки од њих никада не постану родитељи.