Живот седмочлане породице у оронулој кући

Мајка, отац и петоро деце, најстарије 24, а најмање две и по године. Без основних услова за живот, преживљавају од наднице и 25.000 динара социјалне помоћи.

"Прехладе се, онда немаш новца за лекове. Они су 500 до 700 динара. Немаш за аутобус да их одведеш до лекара. Некад има за ужину, некад не, деси се да му купи друг који је са њим у разреду", каже мајка Зорица.

Фрижидер им не ради, бојлер немају. Купају се у лименом кориту старом више од 60 година.

"Много је тешко и много лоше. Немамо купатило, деца траже, нормално да и нама треба, не само деци, али нисмо у могућности да направимо. Сад тренутно не радим, прошле године сам оперисао брух, мучио сам се, радио сам опет да бих прехранио децу", наводи отац Бобан.

Зидови су једва омалтерисани, опасност да се стара инсталација не запали, а унутра оскудни намештај. Такав им је и јеловник.

Трошна кућа стара више од 130 година постала је тесна за ту седмочлану породицу. Тешко је организовати боравак овде, а још теже учење.

"Свеске имам, један мој друг ми помаже. Тешко је да учим, немам своју собу, немам једну просторију да савладам задатке који су ми у школи тешки", истиче син Бобан.

Општина Гаџин Хан је више пута помагала Цветковићима преко Центра за социјални рад, али реновирање куће би било, кажу, превелика инвестиција за скроман општински буџет, тако да овој породици предстоји још једна зима у хладној и оронулој кући.