Иницијатива да пливање постане обавезно у основним школама

Лазар, Јована, Андреј и Данило су вршњаци и сви су пливачи. То су научили у својој школи, која је редак добар пример.

Професор Физичког васпитања у ОШ "Ђорђе Крстић" Владан Исаковић каже да је децу нарочито у млађем школском узрасту од првог до четвртог много лакше научити да пливају него у каснијем добу. "Деца све то кроз игру, док су млађи, много лакше и брже савладају, науче и постану пливачи", напомиње Исаковић.

Већина њихових вршњака о овоме може само да сања. Највећи број школа у Србији нема базене. Оне које их имају неретко их изнајмљују клубовима или грађанству. Осим тога, пливање није обавезно у нижим разредима, а од петог до осмог је изборни спорт. Отуда податак да чак половина београдске деце не зна да плива.

"То су запањујући подаци и то алармантно захтева рад", оцењује Горан Петровић из Удружења педијатара физичког васпитања.

"На првом месту је измена наставног плана и програма, затим формирање циклуса пливања у одређеним разредима и провера да ли су деца научила да пливају. То превазилази моторичке способности, то је део опште културе у данашње време", сматра Петровић.

До краја недеље, иницијатива да пливање постане обавезна активност – стићи ће на адресе Министарства просвете, Завода за унапређење образовања и Националног просветног савета, који већ најављују подршку. И родитељи су на њиховој страни. Они чија су деца већ савладала ту лекцију, кажу, имају бригу мање.

"Знам да могу да их пошаљем са баком и деком на море, да их пошаљем на рекреативну. Иако знам да на рекреативним нема пливања, али се, поред тога, много сигурније се осећам", истиче Оливера Мајдић из Удружења "Родитељ".

Неславна статистика се, нажалост, претворила и у трагичну. Највећи број деце која су се, само током овог лета, удавила на српским купалиштима, били су непливачи.