Лончар: До краја године посао за још пар стотина лекара

Превенција, превенција и превенција. То је кључна реч и најважнија мера на којој треба највише радити убудуће. Више часова физичког васпитања, Учење о здравим стиловима живота, избегавање лоших животних навика и фактора ризика, и едукација од првих школских дана. Да би се то и постигло, промене су неопходне у свим нивоима здравственог система.

Министар здравља Златибор Лончар изјавио је да је од 2014. године, од када се налази на тој функцији, запослено 2.721 здравствених радника, од којих 1.184 лекара, и да очекује да ће краја године бити запослено још пар стотина лекара.

"Одобрили смо 3.170 специјализација, а тренутно имамо 882 пријаве за специјализације. Очекујем да се до Нове године још пар стотина лекара запосли у Србији", рекао је Лончар новинарима у Српској академији наука и уметности (САНУ).

Лончар је данас имао састанак са председником САНУ Владимиром Костићем и деканом Мединцинског факултета у Београду Небојшом Лалићем на ком је разговарано о стратегији здравства у Србији до 2020. године.

Министар је нагласио да ће "запошљавање нових лекара бити спроведено на најтранспарентнији начин" и да ће се сви запошљавати на конкурсу, што, како каже, до сада није био случај.

"Желимо да приоритет имају млади, они са озбољним просеком и са великом жељом да раде", поручио је Лончар.

Министар је најавио побољшање услова у свим здравственим установама у 2017. години, решавање геријатријске проблематике и здравствену едукацију младих нараштаја.

"Сложили смо се да се у 2017. години заврши са побољшањем услова у свим здравственим установама како би имале елементарне и добре услове за функционисање", рекао је Лончар новинарима у Српској академији наука и уметности, где је разговарао са председником САНУ Владимиром Костићем и деканом Медицинског факултета у Београду Небојшом Лалићем о стратегији здравства у Србији до 2020. године.

Са саговорницима се, како каже, сагласио и да је неопходно решити проблем са геријатријским пацијентима и младима.

"Желимо да нађемо начине да уђемо у школе и да се ради едукација деце. Дошли смо у ситуацију да је свест наших грађана таква да се у довољном броју не одазивају на превентивне и скрининг прегледе, што је основа да би били здрави и да се на време открије болест или проблем који може да буде стопроцентно решен", поручио је Лончар.

На састанку се, између осталог, разговарало и о доступности лекова, о чему, сматра он, апсолутно треба да одлучује струка, уз сагледавање праве ситуације без маркетинга.

Лончар је истакао да је неопходна и измена Закона о осигурању, који ће, како каже, врло брзо бити у процедури, и Министарство ће инсистирати на томе да акредитације буду обавезне за све здравствене установе.

Председник САНУ Владимир Костић наглашава да приоритети морају да буду и - промена начина финансирања у здравству, да се зна и број и квалитет услуга, да здравстевне установе морају да буду акредитоване, и да стручни тим прецизира шта је Србији неопходно од опреме, па да се тек онда крене у набавку.

Обећава да ће српска академија помагати у поправљању стања у српском здравству.

"У овом тренутку постоји енергија да, тако умрежени, свако са своје стране да допринос. Академија је стварно спремна да да неки допринос, не буде пасивни посматрач, критичар, а ви пратите, па ме прозовите ако нисмо ништа урадили", рекао је Костић.

Костић је рекао да морамо бити свесни да спадамо међу старије популације и да је суочавање са геријатријском проблематиком нешто што под хитно тражи стратешко опредељење.

"САНУ, која има медицинско одељење у којем раде практично све активне колеге из основних и главних академских центара, не жели да буде некакав фикус у башти српског здравства, него да једноставно покушамо да оно што знамо инкорпорирамо у напоре за превазилажење проблема", навео је Костић.

Академија је, према његовим речима, прошле године у договору са властима и Министарством здравља, покренула једну серију симпозијума који ће се одржавати барем два пута годишње.

Декан Мединцинског факултета у Београду Небојша Лалић оценио је да је створена повољна атмосфера за то да се конкретизују напори из претходних година у делу који се односи на превенцију болести, и то свих оних болести које, како каже, представљају опасност не само за појединца, средину, већ и за читаву земљу.

"Потребно је да бар добијемо личну карту здравља, односно болести сваког човека, да бисмо видели како да организујемо здравствену заштиту", поручио је Лалић.

Према његовом мишљењу, држава то не може сама "због чега је важно да цело друштво и сви који могу да помогну, схвате колико је то важно".

Један од великих задатака државе је дефинисање, откривање и креирање центара који су на одређеном нивоу квалитета, што се, како каже, постиже системом акредитације који код нас постоји, али који треба развијати.

"Потребно је препознати центре у које ће друштво даље улагати како би били на нивоу услуге која се пружа у свету", закључио је Лалић.

После првог састанка у овом саставу, дефинисане мере најпре иду на папир, а са папира чим пре у дело, обећавају учесници.

План и програм требало би да буде дефинисан до 2020. године.