Зашто на Балкану национализам не излази из моде?

Од 2000. до 2016. године у Србији, Хрватској и Босни и Херцеговини гласало се чак 34 пута - на локалу, парламентарним и председничким изборима. Најдужа пауза између избора у све три земље била је годину дана, што значи да је добар део преосталог времена потрошен у кампањи у којој су политичари све три земље често бираче заводили национализмом.

Завођење је углавном успешно јер је национализам лак начин да се скрене пажња са других проблема.

"То су пре свега економски проблеми, али и остали које нису способни да реше, из субјективних или објективних разлога, окрећу се ономе што на неки начин може још више да утврди страхове", наводи Соња Лихт из Београдског фонда за политичку изузетност.

Страх међу неке бираче у Хрватској унео је и снимак састанка бившег премијера Зорана Милановића и хрватских бранитеља. То што социјалдемократа иде у десно није чудно, кажу познаваоци прилика у Загребу.

"Не бих рекла да у Хрватској овај повишени национализам директно одговара формули хлеба и игра. Он се овде одвија више по систему призивања срећне меморије. Хрватска је ушла у период дугорочне политичке нестабилности и то је нешто са чиме Хрвати морају да изађу на крај, или ће их политичке елите држати у 1991. години", објашњава Весна Кнежевић, дописница РТС-а из Беча. 

Опасност од запаљивих изјава прети и из БиХ где се спремају локални избори и референдум о Дану Републике Српске.

"Ситуација у Босни није на нивоу атмосфере најздравија, а онда то по систему спојених посуда - због Републике Српске, а и Хрвата унутар Федерације, нужно одражава и на Србију и на Хрватску", каже писац Мухарем Баздуљ.

Оно што је национализам у све три државе, бар формално и повремено утишавало, био је европски услов - помирење у региону. Али, када се избори приближе помирење се своди на фразу.

"Процес помирења захтева озбиљну промену приступа образовању, где ће се о другима говорити као о мојој могућности да будем бољи", наглашава Лихт.

"Мислим да је тај процес на нивоу обичног света одавно почео, онда када је почела слобода кретања, кад су људи почели да се не устручавају да иду на територију војске која их је пре пет, седам или 10 година гранатирала", сматра Баздуљ.

Можда политичари потцењују дубину помирења када призивају лошу прошлост, а можда баш добро знају шта бирачи у региону желе да чују и подрже. Прва провера је за мање од две недеље на парламентрним изборима у Хрватској.