Како зауставити одлив мозгова

Међу онима који се најбрже одлучују да оду управо су људи који су највише времена уложили у своје образовање. Западна Европа није Ел Дорадо, али јесте место где лекари могу лакше до добро плаћеног посла. Ђорђа Крстића свега два испита деле од белог мантила.

Крстић истиче да би најрадије остао у земљи, што због породице што због друштва. "Ако не нађем посао у Србији, мораћу да тражим у иностранству, јер сам доста уложио у себе и желео бих да се остварим у својој професији", каже овај студент медицине.

Уз маси оних који одлазе има и оних који иду другим смером. Мина Спасић је одлучила да оно што је научила на Кембриџу примени у ИТ сектору, али у Србији. Посла у тој грани има, па је та Крушевљанка постала део "Мајкрософтовог" тима за Србију.

Спасићева напомиње да јој је било најважније да у Србији има могућност доброг посла, посебно у ИТ сектору, који цвета. "Нисам желела да се враћам у непознато већ да радим за компанију која пласира послове широм света и да тако дотичем животе милиона људи, а радим код куће у Србији", додаје Спасићева.

Већи број факултета и студијских програма у односу на 2001. година не значи више високообразованих који могу да прате потребе тржишта рада, оцењује председник Српске академије наука и уметности. У Министарству просвете сагласни су да је потребна реформа високог образовања и нови закон који ће утицати на уписну политику и квалитет.

Помоћник министра просвете Милован Шуваков каже да се повећањем квалитета може привући више студената из земље и региона, као и бољом уписном политиком која ће гађати тренутне потребе.

Србија није једина која се бори са одласком најобразованијих. Истраживања у региону показују да око трећине младих у Словенији и Хрватској и половина или више од половине у Босни и Херцеговини жели да напусти земљу. Будућност виде углавном у Немачкој, у Швајцарској, Великој Британији, Аустрији или Италији.