Има ли оправдања да се организују конференције за "пробране медије"?

Конференција за одабране. Оно што Центар за евроатлантске студије буде саопштавао јавности - о пројектима, претњама и новим члановима, неће из прве руке пратити новинари неколико телевизија, портала и листова међу којима нису само таблоиди.

Организатори кажу да на своју конференцију могу да зову кога хоће и не сматрају да тиме ускраћују право свим новинарима да поставе питање.

"Имам право да апсолутно не обраћам пажњу на сваког актера јавног живота, ја тиме не забрањујем могућност да га постави негде друго, нити ћу да судски гонити зато што га је поставио, дакле первертирате сам концепт слободе изражавања", напомиње директорка Центра за евроатлантске студије Јелена Милић.

Јелена Милић и сама проглашавана неподобном на списку србомрзаца, сопствени списак сматра легитимним.

"Ја овим потезом никог нисам позвала на насиље, никог нисам таргетирала као мету и дала прилику остатку јавности да се према некоме насилно односи као што су ови спискови", каже Милићева.

У НУНС-у истичу да спискови непожељних медија начелно нису добри, али да се у српској пракси показало и другачије, јер су поједини власници медија ометали конференције за новинаре.

"Ово правило да се морају позвати сви и да свакоме питање мора бити онемогућено, важи у нормалним медијским околностима, али мени се чини да је код нас ситуација постала прилично ненормална", истиче Драган Јањић из НУНС-а.

Списак непожељних гостију је легитиман када је организатор скупа невладина организација, кажу у УНС-у. Али, председница тог удружења истиче да је важна и порука која се тиме шаље - што раде и неки политичари.

"Ови нису медији, нису новинари и то је један арогантан став. Ево Доналд Трамп прави исте спискове као госпођа Милић, он каже: 'код мене не могу да дођу Вашингтон Пост и Њујорк Тајмс, замерили су ми се, ја сматрам да они нису објективни'", каже председница УНС-а Љиљана Смајловић.

Место и време конференције познато је онима који су на њу позвани.