Преминула Мира Ступица

Чувена српска глумица Мира Ступица преминула је ноћас у Београду у 94. години, jавиле су "Вечерње новости".

Само пре два дана дива српског позоришта прославила је рођендан у кругу својих најближих. Била је глумица великог талента и широког стваралачког распона, која је обележила цело раздобље позоришног живота у Југославији после Другог светског рата.

Рођена је као Мирослава Тодоровић 17. августа 1923. у Гњилану, где су јој родитељи, професори математике, службовали у гимназији.

Била је прво од четворо деце Радомира Тодоровића, родом из Орашца, и Данице, рођене Станишић из Ливна.

Њени биографи бележе да су њена два брата, Предраг и Зоран, умрла са свега две и три године, а неколико година потом је рођен трећи брат – Бора.

У Гњилану је са четири године гледала и прву позоришну представу – "Бој на Косову" у извођењу неке путујуће трупе.

Породица се потом сели у Горњи Милановац, на ново службовање, где јој 1932. од туберкулозе умире отац. Самохрана мајка Даница са децом одлази у Аранђеловац, па у Београд, где ће се Мира препустити магији позоришта.

На сценама у Шапцу и Нишу, преко Народног позоришта и ЈДП-а, па све до театара Париза и Москве, низале су се улоге.

Играла је у свим жанровима, али и од класике до савременог националног и иностраног репертоара.

Преломну тачку у њеној каријери представљало је ступање у Југословенско драмско позориште и сусрет са Бојаном Ступицом, који јој је касније постао супруг, и који је имао велики утицај на сазревање њеног глумачког талента.

Више пута је понављала да је врхунац глумачког дара остварила управо у режијама Бојана Ступице, током две деценије заједничког живота на сцени и ван ње.

Током дуге каријере остварила је бројне антологијске улоге, посебно у делима Шоа, Брехта, Држића, Маринковића, Пирандела и Кохоута, што јој је донело бројне награде и признања.

Била је незаборавна Петруњела, Глорија, бароница Кастели, Мадам Сан Жен...

Памтиће се и њена глума у "Госпођи министарки" Бранислава Нушића. Играла је, бројне главне улоге, и у Народном позоришту у Београду.

Филмску каријеру је започела у филму "Бакоња фра Брне" Ф. Ханжековића. Главне ликове глумила је и у филмовима "Јара господа" (1953), "У мрежи" (1956) Б. Ступице, "Била сам јача" (1953) Г. Гаврина, "Стојан Мутикаша" (1954) Ф. Ханжековића, "Делије" (1968) М. Поповића, "Крвава бајка" (1969) Т. Јанковића, "Доручак са ђаволом" (1971) М. Антића и "Како умрети" (1972) М. Стаменковића.

Низ улога одиграла је и на телевизији, где је посебно запажена као Кика Бибић у ТВ серији "Буквар".

Добитница је "Добричиног прстена", Статуете "Јоаким Вујић", награда "Павле Вуисић", фестивала "Дани Зорана Радмиловића"...

Своја животна искуства, која су била саткана од професионалних успеха, три брака (Мавид Поповић, Бојан Ступица и Цвијетин Мијатовић), али и великих губитака, сабрала је у књигу "Шака соли", која је имала неколико издања.

У јавности се последњи пут појавила у априлу прошле године на Дан Југословенског драмског позоришта.

Кремација ће бити обављена у уторак, 23. августа, у 13 часова на Новом гробљу у Београду, речено је Танјугу у Удружењу драмских уметника Србије. Комеморација ће бити одржана на Великој сцени ЈДП-а почетком септембра. 

број коментара 10 пошаљи коментар
(петак, 19. авг 2016, 21:39)
milan [нерегистровани]

Žalost i tuga

Vrhunska glumica sa ljudskom dušom. Dala je mnogo
nezaboravnih uloga u filmovima o NOB.

Saučešće njenim najbližim a njoj želim mir i spokoj.

(петак, 19. авг 2016, 18:11)
Колега [нерегистровани]

Мира Ступица је отишла у вечност!

Отишла је наша глумачка дива, једна од највећих српских глумица свих времена.

Хвала Вам, драга Миро, што сте ми указали поверење и дали прилику да радим с Вама.

Госпођа Мира Ступица била је и диван човек, а то је једнако битно колико и чињеница да је била велики уметник.

Сада је наша дива постала и легенда.

Вечна јој слава и хвала!

(петак, 19. авг 2016, 17:37)
Браца [нерегистровани]

Највећа

Мира Ступица, уз Жанку Стокић и Оливеру Марковић, највећа српска глумица, оставила је трајан допринос српском глмишту и култури. Глумачка величина је таква да ће требати много времена да се појави такав глумац. Хвала јој за целокупан рад, хвала јој што можемо да кажемо да је била наша. Нека јој Бог подари души рајског насеља!

(петак, 19. авг 2016, 15:42)
anonymous Lala [нерегистровани]

Nije otisla ,

Tako velike zvezde kao što je naša Mira Stupica živeće večno kod onih koji su je znali videli ili ce je nekada u
znak sećanja videti i neka joj je večna slava .

(петак, 19. авг 2016, 14:56)
anonymous [нерегистровани]

94 godine

Sve manje ljudi dodje u 70+...Pocivaj u miru legendarna Miro! Jugoslavija je bila tvoja zemlja, a sa njom umiru i oni koje je iznedrila!

(петак, 19. авг 2016, 13:25)
anonymous [нерегистровани]

Bas mi je zao..

Pa pre neki dan joj je bio rodjendan

(петак, 19. авг 2016, 12:53)
Hasib [нерегистровани]

Mirin obozavalac

Putuj boginjo pozorista, putuj divo glumista, putuj nezaboravna nasa postovana glumice. Neka Ti dusa pociva u miru i spokoju. Vecna Ti slava i hvala sto si postojala.




(петак, 19. авг 2016, 12:06)
ZDRAVKO [нерегистровани]

Poslednji pozdrav

Zbogom velika glumice.

(петак, 19. авг 2016, 11:51)
Jovan Bukovala [нерегистровани]

Kraj glumice veka na Preobraženje Gospodnje

Poslednji pozdrav uz moj životni monolog, koji je odigrala kao Olenjina u ,,Talentima i obožavaocima'' Ostrovskog:

,,Mi smo glumci. Mi igramo u pozorištu. Pozorište, to je jedna velika, svečana dvorana i na kraju nje pozornica. I uveče kad se u gradu sve zatvori, smiri, ljudi dolaze, sede u redovima jedan iza drugoga i posmatraju. Posmatraju ljude oko sebe, razgovaraju sa prijateljima, posmatraju ukrase u sali, nabore na zavesi. Kad se ona digne, onda ono što se tamo događa kao da je neka istina. To liči na snove koje sanjamo kad spavamo, zato ljudi valjda i odlaze noću u pozorište. Gledam ih, a dvorana se pretvorila u muk. Ja gledam kroz stotine belih lica poređanih do tavanice. U našem ličnom životu ništa se ne događa odjedanputa, pa sve do kraja, jer život traži trajanje. Isplati se otići u pozorište i videti nešto što u roku od dva sata pred tobom počinje, traje i završava se. Gleda čovek tako iz publike samog sebe i svoju sudbinu na pozornici, pa ili plače ili se smeje, duboko o tome razmišlja. A gledam ih i ja i osećam kako im cela pripadam svima. Oni slušaju što to govorim, oni osećaju ono što ja osećam, oni misle to što ja mislim. Ja ulazim polako u vašu dušu kao u svoju kuću. Pozorište, to je jedna velika, lepa, svečana dvorana puna publike, na kraju nje pozornica i usred nje glumci.’’

(петак, 19. авг 2016, 11:30)
anonymous [нерегистровани]

Bila je diva

Pokoj joj dusi.