Обележена 75. годишњица злочина на Теразијама

Државну церемонију предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин који је истакао да Србија неће дозволити ревизију историје и да буду заборављени злочини над српским народом.

Додао је и да је 75 година премало времена да би тај велики злочин био заборављен и да би се измешале историјске улоге "да се више не би знало ко је жртва а ко џелат".

"Нећемо дозволити да се и један злочин који је учињен нашем народу заборави и релативизује и гурне негде у страну", рекао је Вулин додавши да из догађаја у прошклости извлачимо поуку за будућност.

Вулин је рекао и да је Србија поносна на држање свог народа током ратова и да српски народ никада није изабрао погрешну страну.

"Поносни смо на држање хероја који су увек знали да је слобода вреднија од живота. Српски народ никада није изабрао погрешну страну, никада није угрозио ничију другу слободу али је био спреман да брани своју", рекао је Вулин.

На Споменик страдалима венце и цвеће су положили заменик градоначелниак Београда Андреј Младеновић, представници удружења која негују ослободилачке традиције и градани.

"Успели смо да сачувамо наш град и нашу слободу и потомство има обавезу да, следећи пример предака, настави да чува ту слободу и да градимо наш Беоргад сећајући се оних који су дали живот за њу", рекао је Младеновић.

Пошту је страдалима одао и Београђанин Живорад Бусић, сведок злочина 1941. године, који је рекао да су они обешени да би се заплашио не само Београд већ и цела Србија, али да окупатор у томе није успео. 

На Теразијама 17. августа 1941. године немачке окупационе власти обесиле су на стубове јавне расвете петорицу Београђана оптужених за пружање отпора.

Тада су убијени радник Јован Јанковић, замљорадници Ратко Јевић и Велимир Јовановић, радник Светислав Милин и ученик Милорад Покрајац.

У спомен на суграђане, град Београд је на Теразијама код Игумановљеве палате, 1983. поставио Споменик обешеним родољубима, дело академског вајара Николе Јанковића.