Злато из Кучева - дневница за испираче, атракција за туристе

У кучевачком крају и данас се као легенда препричавају приче о багеру Карађоређевића којим се вадило злато из овдашњих река. Направљен између два светска рата, био је највећи у овом делу Европе а вадио је 35 килограма злата месечно.

"Ја се сећам да је Експрес политика објављивала фељтон са насловом Најбогатији крај најсиромашније земље у Европи, прича о Александру - прича да је злато које је нађено негде у тајном сефу у Швајцарској. Међутим, Александар је убијен 9. октобра а багер је прорадио три дана касније, ако је неко имао вајде то је принц Павле", каже писац Војислав Марјановић.

Основна средства за испирање злата су лопата, испитак и здрава кичма, све остало је пука срећа, каже Живорад Јакобовић један од седморице легалних испирача злата у Србији. Поред тога, мора се добро познавати река, њена обала и ток.

"Сваки испирач злата, сваки грађанин може себи да обезбеди једну просту дневницу, радом односно испирањем злата. Ово није обогаћивање на лопату ово је наша традиција, наша жеља да то сачувамо а уједно да презентујемо", каже Живорад Јакобовић, испирач злата Златно Руно.

Данас је у овом крају дозвољено вадити злато, али само ручно, без употребе механизације. Годишња дозвола износи 7.000 динара уз коју иде обавеза да се нађено злато преда НБС.

"Ако хоћете тиме да се бавите то је једна озбиљна и комплексна делатност, туристима свакако можемо приказати како се то некада радило и у окружењу Хомоља које само по себи јесте атрактивно и природом и обичајима и људима, онда можемо уживати у приказу те актвиности", каже Павле Ђукић из Туристичке организације Србије. 

Злато које се испира из реке Бродице која протиче кроз истоимено село је двадесетдвокаратно. Ипак, мало је оних који би легално да раде овај тежак посао. Већина њих живи у иностранству и у Србији су само током лета.