Времеплов (29. јул 2016)

Српско учено друштво основано на данашњи дан 1864. године. Прве Олимпијске игре после Другог светског рата отворене у Лондону 1948. године. Славни шпански филмски редитељ Луис Буњуел умро 29. јула 1983. године.

На данашњи дан 1864. године основано је Српско учено друштво. Настало је после распуштања Друштва српске словесности. Према "Устројству" циљ Друштва био је "занимати се наукама и вештинама, уколико се она понајвише тичу србства". Са таквим циљем основана су и четири одбора: Одбор за моралне, језикословне и литерарне науке, Одбор за природословне и математичке, Одбор за историјске и државне науке и Одбор за вештине. На самом почетку имало је 24 редовна, 64 дописна и 44 почасна члана, који нису имали право гласа, али су активно учествовали у раду. Године 1880, Друштво почињу да потресају међусобни сукоби и спорови, као и сукоби са тадашњом владом. Дуге и бурне дискусије нарочито су се водиле о томе шта Друштво треба да представља, само научну установу или и друштвену организацију. Завршене су 9. јуна 1886. године, гашењем ове институције, на чијим темељима је касније основана Српска академија наука и уметности.

Славни шпански филмски редитељ Луис Буњуел (Каланда, 22. 02. 1900 - Мексико, 29. 07. 1983) преминуо је 29. јула 1983. године. Током Шпанског грађанског рата, од 1936. до 1939. године, снимао је пропагандне прилоге за републиканце. Од 1947. радио је углавном у Мексику, пошто је као комуниста био непомирљиви противник франковог режима, због чега је живео у емиграцији. Снимио је 32 филма. "Андалузијски пас" из 1928. и "Златно доба" из 1930. године представљају образац надреалистичког филма. Написао је аутобиографију "Мој последњи уздах". Буњуел је снимио доста филмова, а неки од познатијих су: "Земља без хлеба", "Успон у небо", "Злочиначки живот Арчибалда Круса", "Робинсон Крусо", "То се зове зора", "Назарен", "Виридијана", "Тај мрачни предмет жеља", "Анђео смрти", "Звездани пут", "Тристана", "Лепотица дана" и "Дискретни шарм буржоазије".

1856. - Умро Роберт Александар Шуман, немачки композитор
(Цвикау, 08. 06. 1810 - Ендених, 29. 07. 1856)

1877. - Умро Јован Гавриловић, историчар, академик
(Вуковар, 03. 11. 1796 - Београд, 29. 07. 1877)

1880. - Рођен Варнава (Настић), патријарх Српске православне цркве
(Пљевља, 29. 07. 1880 - Београд, 23. 07. 1937)

1883. - Рођен Бенито Мусолини, италијански политичар и државник, фашистички диктатор
(Предапио, 29. 07. 1883 - Ђулино ди Мецегра, 28. 04. 1945)

1890. - Умро Винсент ван Гог, холандски сликар
(Грот Зиндерт, 30. 03. 1853 - Овер-сир-Оаз, 29. 07. 1890)

1899. - У Хагу одржана прва међународна мировна конференција на којој је потписана Конвенција о забрани производње и промета дум-дум метака

1902. - Умро Љубомир Недић, књижевни критичар
(Београд, 24. 04. 1858 - Београд, 29. 07. 1902)

1905. - Рођен Даг Хамаршелд, шведски дипломата, генерални секретар Организације уједињених нација, академик, нобеловац
(Јонкопинг, 29. 07. 1905 - Конго, 17. 09. 1961)

1925. - Рођен Микис Теодоракис, грчки композитор и борац за мир
(Хиос, 29. 07. 1925)

1929. - Рођен Жан Бодријар, француски филозоф и теоретичар
(Ремс, 29. 07. 1929 - Париз, 06. 03. 2007)

1938. - Умрла Драга Спасић, оперска певачица и позоришна глумица
(Ваљево, 11. 02. 1876 - Београд, 29. 07. 1938)

1946. - Почела Париска мировна конференција после Другог светског рата
(29. 07 - 15. 10. 1946)

1948. - У Лондону отворене прве Олимпијске игре после Другог светског рата

1950. - Пуштен у саобраћај ауто-пут Београд - Загреб

1968. - Папа Павле VI, у енциклики "О људском животу", забранио римокатолицима све облике вештачке контроле рађања

1981. - Рођен Фернандо Алонсо, шпански аутомобилиста, возач Формуле 1
(Овиједо, 29. 07. 1981)

1983. - Умро Дејвид Нивен, енглески позоришни и филмски глумац и продуцент, добитник "Оскар"-а
(Лондон, 01. 03. 1910 - Швајцарска, 29. 07. 1983)

1990. - Рођен Иван Ленђер, пливач, репрезентативац
(Зрењанин, 29. 07. 1990)

1991. - Умро Бранислав Ловренски, књижевник, новинар и уредник Радио Београда
(Београд, 04. 12. 1935 - Доброта, 29. 07. 1991)

2005. - Ирска републиканска армија (ИРА) прогласила престанак оружане борбе против Британских власти после стогодишњег сукоба

2005. - Умро Милан Миле Лојпур, музичар, пионир југословенског рокенрола
(Зрењанин, 04. 03. 1930 - Београд, 29. 07. 2005)

2005. - Најстарији српски рукопис "Мирослављево јеванђеље" уписан у листу Унескове баштине "Меморија света"

2006. - Умро Бранко Михајловић, новинар, један од оснивача Политике експрес, уредник Танјуга
(Београд, 1934 - Београд, 29. 07. 2006)

2008. - Умро Мате Парлов, боксер, светски и олимпијски шампион
(Имотски, 16. 11. 1948 - Пула, 29. 07. 2008)

2011. - Умро Мухарем Первић, књижевник и публициста, књижевни и позоришни критичар, главни уредник листа Студент, часописа Дело и Културно-уметничког програма ТВ Београд
(Кључ, 11. 04. 1934 - Београд, 29. 07. 2011)

2011. - Умро Саво Шкундрић, председник ССРН Београда и Народне технике Београда, један од оснивача Социјалистичке партије Србије
(Прибудић, 06. 04. 1941 - Београд, 29. 07. 2011)

2012. - Умро Ђорђе Вебер, адвокат, председник Адвокатске коморе Војводине и Савеза адвокатских комора Југославије
(Нови Сад, 05. 01. 1940 - Нови Сад, 29. 07. 2012)

2013. - Умро Кристијан Бенитез, еквадорски фудбалер
(Кито, 01. 05. 1986 - Доха, 29. 07. 2013)

2013. - Умрла Јасна Јанићијевић, др социологије, професор Филолошког факултета у Београду, помоћник министра културе
(Београд,   1943 - Београд, 29. 07. 2013)

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 19. април 2024.
6° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво