Времеплов (26. јул 2016)

Ирски књижевник и нобеловац Џорџ Бернард Шо у Даблину на данашњи дан 1856. године. Каријеру је почео писањем романа и позоришних критика, а тек се касније огледао у драмском стваралаштву. Написао је преко 50 позоришних комада, а на последњем је радио кад је имао чак 94 године. Његов први комад "Куће удовачке" приказан је 1892. године. Осам година касније, објавио је збирку "Три позоришна комада за пуританце". Следили су комади: "Човек и натчовек", "Враћање Метузалему", "Пигмалион", "Кандида" и "Занат госпође Ворн". У њима је Шо драмски сукоб, уместо емотивног, пренео у област интелектуалног и идејног. Смелим и рационалним духом он је у делима изложио своја схватања рушећи идоле савременог друштва - застареле и назадне конвенције и лажни морал у области религије и етике. Шоова љубавна преписка, драматизована 1960. под називом "Драги мој лажљивче", била је једна од легендарних представа београдског "Атељеа 212". Она представља само део огромног опуса, који чини преко 250.000 писама. Шо је, 1929. године, посетио Дубровник и Цетиње, а написао је комедију "Армија и човек" са темом из српско-бугарског рата. Нобелову награду за књижевност добио је 1925. године.

1809. - Умро Јован Мушкатировић, књижевник, сакупљач народних пословица, први Србин- адвокат (Сента, 1743 - Пешта, 26. 07. 1809)

1815. - Бој на Дубљу у Другом српском устанку

1815. - Умро Сима Ненадовић, војвода
(Бранковина, 1793 - Дубље, 26. 07. 1815)

1847. - Либерија (земља слободних) проглашена првом независном државом у Африци

1856. - Рођен Џорџ Бернард Шо, енглески књижевник, нобеловац
(Даблин, 26. 07. 1856 - Ејот Сен Лоренс, 02. 11. 1950)

Један од највећих енглеских драмских писаца, Шо је каријеру почео писањем романа и позоришних критика, а тек се касније огледао у драмском стваралаштву. Написао је преко 50 позоришних комада, а на последњем је радио кад је имао чак 94 године. Први његов комад "Куће удовачке" приказан је 1892. године. Осам година касније, објавио је збирку "Три позоришна комада за пуританце". Следили су комади: "Човек и натчовек", "Враћање Метузалему", "Пигмалион", "Кандида", "Занат госпође Ворн"... У њима је Шо драмски сукоб, уместо емотивног, пренео у област интелектуалног и идејног. Смелим и рационалним духом он је у делима изложио своја схватања рушећи идоле савременог друштва - застареле и назадне конвенције и лажни морал у области религије и етике. Шоова љубавна преписка, драматизована 1960. под називом "Драги мој лажљивче", била је једна од легендарних представа београдског "Атељеа 212". Она представља само део огромног опуса, који чини преко 250 хиљада писама. Шо је, 1929. године посетио Дубровник и Цетиње, а написао је комедију "Армија и човек" са темом из српско-бугарског рата, 1855. године. Нобелову награду за књижевност добио је 1925. године.

1875. - Рођен Карл Густав Јунг, швајцарски психоаналитичар
(Кешвил, 26. 07. 1875 - Кушнахт, 06. 06. 1961)

1885. - Рођен Андре Мороа (Емил Ерцог), француски књижевник и публициста, академик (Елбеф, 26. 07. 1885 - Неји, 09. 10. 1967)

1887. - Пољски лекар Лудвиг Заменхоф објавио прву књигу на есперанту

1894. - Рођен Олдоуз Хаксли, енглески књижевник
(Годалминг, 26. 07. 1894 - Холивуд, 22. 11. 1963)

1894. - Рођен Миленко Ђурић, сликар и графичар
(Земун, 26. 07. 1894 - Загреб, 21. 01. 1945)

1928. - Рођен Стенли Кјубрик, амерички филмски редитељ
(Њујорк, 26. 07. 1928 - Сент Албенс, 07. 03. 1999)

1930. - У Вороњежу изведен први групни скок падобранаца

1935. - Рођен Марко Марковић, новинар и уредник Спортског програма РТС-а, доајен спортског новинарства (Лесковац, 26. 07. 1935 - Београд, 23. 12. 2011)

1943. - Рођен Мик Џегер (Мајкл Филип), британски рок-певач, члан групе "The Rolling Stones" (Дартфорд, 26. 07. 1943)

1945. - Рођен Станиша Стошић, певач
(Врбово, 26. 07. 1945 - Београд, 08. 04. 2008)

1945. - Рођена Хелен Мирен, британска позоришна и филмска глумица, добитница "Оскар"-а (Лондон, 26. 07. 1945)

1947. - Основана Централна обавештајна агенција Сједињених Америчких Држава (CIA)

1948. - Рођен Андрија Ђукић, филмски и ТВ редитељ, професор Факултета драмских уметности у Београду (Београд, 26. 07. 1948)

1952. - Умрла Ева Перон, аргентински народни трибун, супруга Хуана Перона (Буенос Ајрес, 07. 05. 1919 - Буенос Ајрес, 26. 07. 1952)

1953. - Почела Кубанска револуција

1956. - Египат национализовао Суецки канал

1963. - Катастрофални земљотрес погодио Скопље, погинуло 1070 људи и причињена велика материјална штета

1964. - Рођена Сандра Булок, америчка филмска глумица, добитница "Оскар"-а (Арлингтон, 26. 07. 1964)

1966. - Умро проф. др Александар Симић, специјалиста - радиолог
(Осечина, 26. 06. 1899 - Београд, 26. 07. 1966)

1970. - Рођен Дејан Удовичић, ватерполиста и тренер, селектор репрезентације (Београд, 26. 07. 1970)

1986. - Умро Аверал Хариман, амерички политичар, дипломата и државник
(Њујорк, 15. 11. 1891 - Њујорк, 26. 07. 1986)

1992. - Основана Демократска странка Србије (ДСС)

2006. - Умро Ејуб Штитковац, новинар, књижевник и публициста
(Жепа, 27. 02. 1947 - Београд, 26. 07. 2006)

2009. - Умро Мерс Канингам, амерички плесач и кореограф
(Сентралија, 16. 04. 1919 - Њујорк, 26. 07. 2009)