Због илегалног кретања осуђено 22.825 миграната

У Прекршајном апелационом суду наводе да је то само пет одсто од више од 600.000 страних држављана, који су прошли кроз територију Србије у последње три године.

Такође, у том суду истичу да се од почетка 2016. године број процесуираних особа значајно смањио у односу на претходну годину, с обзиром на то да се мигранти добровољно пријављују надлежним органима при уласку на територију Србије.

Након евиденције код полиције добијају потврду која им омогућава легалан боравак на територији Србије без обзира на то да ли су изразили намеру за тражењем азила.

Полиција је у претходном периоду најчешће захтеве за покретање прекршајних поступака подносила против страних држављања због повреда одредби закона о странцима, о заштити државне границе, о преласку државне границе и кретању у граничном појасу, као и Царинског закона.

Наиме, сходно важећим прописима сваки незаконит прелазак државне границе или боравак страних држављана према закону је кажњив, осим у случају када лице које је неовлашћено и противзаконито прешло државну границу и ступило на територију Србије пружи полицији ваљано образложење за свој незаконит улазак или боравак, као и ако затражи азил у складу са Законом о азилу и Женевском конвенцијом о статусу избеглица.

"Таквом лицу се гарантује да неће бити кажњено за незаконит улазак или боравак на територији Србије, па се неће ни водити поступак пред прекршајним судом", објаснио је председник Прекршајног апелационог суда Зоран Пашалић у изјави за Танјуг.

Међутим, како је указао, често се не ради о лицима која бежећи из ратом захваћених подручја спасавају свој живот и животе својих породица, већ се углавном ради о економским мигрантима који шансу за бољим животом траже у развијенијим државама Европске уније.

Током поменутих поступака страни држављани су углавном кажњавани најнижом новчаном казном предвиђеном за прекршаје, или је суд умањивао новчану казну испод законом прописаног минимума, ценећи материјално стање оптужених, а неретко је изрицана и санкција судске опомене.

Малолетницима и малолетним лицима без пратње родитеља или старатеља изрицана је само опомена у посебном поступку.

У Прекршајном апелационом суду истичу да није забележен ниједан случај да му је полиција подносила жалбу на првостепене пресуде којима је судија за прекршаје мигрантима ублажио казну или изрекао опомену.

Осуђени мигранти су након процесуирања упућивани прихватне центре који су територијално најближи прекршајним судовима пред којима су осуђени, док је 4.783 њих протерано са територије Србије.

Од укупног броја санкционисаних особа, односно држављана других држава и лица без држављанства, заштитна мера удаљења са територије Србије, односно протеривања изречена је у 4.783 поступка и то према према 2. 834 држављана Сирије, 947 Авганистанаца, 136 Пакистанаца, 126 Ирачана, 94 Сомалијаца, 77 Алжираца, 48 Еритрејаца и 521 држављанину других држава.

Они су протерани јер нису изразили намеру за азилом, већ су мимо знања надлежних органа напуштали прихватне центре у које су били смештени и покушавали неовлашћено и мимо прописаних процедура да из Србије пређу у државе ЕУ.

Према евиденцији Прекршајног апелационог суда, 83 одсто процесуираних особа били су мушкарци, а само 17 одсто су биле жене.

Од укупног броја осуђених, 810 је било у доби између 14 и 20 година, од 21 до 40 година било је старо 2.217 особа, од 41 до 60 година 250 особа, а преко 60 година било је њих троје.

За остале, како кажу у суду, није било могуће кроз валидна документа или на основу исказа утврдити године старости.

У наредном периоду акценат у раду прекршајних судова биће на уједначавању судске праксе јер се, како истичу у суду, не може за кршење закона третирати исто особа која спасава себи живот бежећи од рата и лице које исто то ради из економских разлога.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин изјавио је у четвртак да у Србији тренутно има између 2.500 и 3.000 миграната.

Када је у питању кријумчарење људи, до сада је због тога ухапшено више од 1.500 људи, а поднето је и преко 300 кривичних пријава, одузето на стотине возила и одређена сума новца.

Недавно су изречене и прве правоснажне пресуде којима су кријумчари миграната осуђени на вишегодишње затворске казне уз одузимање финансијске користи коју су наплатили од миграната за омогућавање илегалног уласка, транзита или изласка из Србије.