"Балканска рута дроге помера се ка истоку"

Путеви дроге последњих година мењају своју трасу, па се традиционална централна "балканска рута" на којој се налази Србија, помера ка истоку - тачније према Бугарској и Румунији, речено је Танјугу у Канцеларији Владе Србије за борбу против дрога.

До овог померања "балканске руте", дошло је, како наводе, пре свега јер кријумчари дроге, посебно хериона, који крећу са подручја Авганистана или Турске, када уђу на територију Бугарске - они улазе на територију ЕУ.

"Сем мале и спорадичне контроле на граници Румуније и Бугарске, они имају отворен пут ка земљама ЕУ, што је крајња дестинација наркотика", рекао је Танјугу директор Канцеларије за борбу против дрога Милан Пекић.

Према његовим речима, нови путеви и нови трендови у кријумчарењу јесу да се дрога преноси преко Црног мора, што показују све чешће заплене и кокаина и хероина у лукама.

Највећи број заплена, како је навео, извршен је у луци Констанца у Румунији, која је највећа црноморска лука, указао је Пекић.

Када је у питању Србија и "балканска рута", обавештајни подаци из полиције указују да се већи део наркотика илегалним путевима уноси из Македоније на Косово и Метохију, а потом се другим каналима уноси на територију централног дела Србије.

Такође ту је дистрибуција из Албаније и Црне Горе ка крајњим десинацијама у ЕУ, најчешће је реч о кријумчарењу марихуане.

С друге стране, на подручјима на којима се производи хероин, као што су Авганистан и Турска, веома је тражен прекурсор анхидрид сирћетне киселине, који је неопходан у процесу производње хероина.

Анхидрид се зато кријумчари у супротном смеру - са подручја Европе у земље произвођаче хероина.

Када је у питању домаће "тржиште", у току 2015. године у Србији је заплењено 1.6 тона и 234.300 комада различитих врста дрога, и то у 6.419 полицијских акција.

Међутим, колика количина забрањених наркотика стигне на улице односно до зависника, тешко је још увек рећи, али се процењује да се укупан број зависника у Србији креће између 60.000 до 80.000.

Управо један део посла Канцеларије за борбу против дрога, која је крајем прошле године почела са радом, јесте да успостави ефикасан систем евидентирања свих људи који су на неки начин дошли у контакт са дрогом, истакао је Пекић.

Према подацима Канцеларије (који су добијени од МУП-а Србије), у току прошле године у различитим полицијским акцијама заплењено је укупно 1,3 тоне марихуане, 69,8 килограма хероина, 18,4 килограма кокаина, 10,6 килограма хашиша, преко 25 килограма амфетамина, 6,2 килограма екстазија и тако даље.

Откривена су укупно 5.694 кривична дела у 2015. години, за разлику од 2014. када је откривено укупно 6.216 кривичних дела и то: неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, неовлашцено држање опојних дрога и 111 кривичних дела - омогућавање уживања опојних дрога.

Према речима Пекића, у Србији је марихуана назаступљенија дрога, имајући у виду начин производње и то да у нашој земљи постоје услови за узгајање канабиса.

Поред погодних услова за природан узгој марихуане, у тренду су и лабораторије за узгајање марихуане у вештачким условима, а то је већ дрога позната на тржишту као "сканк", навео је директор Канцеларије.

Он је напоменуо да се на територији наше земље откривају и лабораторије за производњу синтетичких дрога.

"У порасту је број откривених лабораторија за производњу синтетичких дрога, као што су метаквалон (једина до сада пронађена лабораторија на територији Европе)", навео је Пекић указујући да се синтетичке дроге екстази и амфетамин илегално кријумчаре са подручја Белгије и Холандије а мање количине и са подручја Бугарске.

Пекић је у том смислу истакао да је улога Канцеларије да се у држави Србији изради ефикасан систем борбе против дрога, кроз координирање рада органа државне управе.

"Најпродуктивинија борба је када имате систем. Није циљ да један орган ради, него да се створи систем, да се смањи понуда и потражња и да се ефикасно санирају последице конзумирања наркотика", нагласио је Пекић.

Подсетио да је дрога "покретач" већине других проблема, и великог броја кривичних дела која чине огромну штету овом друштву у целини, посебно економији и то кроз прање новца и друга коруптивна кривична дела, с обзиром да је илегална добит од дроге огромна.

Један од задатака Канцеларије је и да прати спровођење Нациналне стратегије за бробу против дрога која је донета за период 2014 - 2021. године. Стратегију прати Акциони план за период од 2014. до 2017. године, којим је детаљно описано који је државни орган задужен за спровођење ког дела стратегије.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(недеља, 10. јул 2016, 14:57) - anonymous [нерегистровани]

sa tim stvarima neka nas zaobilaze

sto manje tog otrova prolazi kroz nasu drzavu, manje ce i ostati kod nas.