Куда корачају српски опанци

Шајкача и опанци нису само национални симболи већ и најчешћи сувенири које странци понесу из Србије. Зато су летњи фестивали и долазак гостију из иностранства добра прилика да се свет упозна са овом традиционалном српском обућом, а у последње време и занимљивим модним изазовом за многе дизајнере.

Један пар опанака путује на Исланд, а прављен је за једног 18-годишњака који у њима жели да дошета у Гучу. То је само један од захтева пристиглих у једну опанчарску радњу.

"Нема повећане продаје лети, продаје се добро током читаве године и зато и опстајемо као фирма", наводи власник Занатске радионице за израду народних ношњи и опанка "Кири" Миомир Алексић.

Опанчарски занат више од 100 година негује већ четврта генерација породице Алексић, а опанке и народну ношњу израђује 10 радника. Некада је кожа за опанке набављана у Србији, данас стиже из Италије.

"Углавном купују наши људи из дијаспоре и људи који држе до традиције. Наравно ту су и наша културно-уметничка друштва која нажалост немају новца, али понекад понешто купе или пар опанака или један појас да би домирили или бар мало обновили тај свој фундус", објашњава Алексић.

Традиција може да прати моду. На интернету се млади, кажу у овој радњи, све чешће распитују који тип опанака могу да сашију и да ли за ову обућу дају гаранцију.

"Више се нико не стиди опанака као некада, него се чак и фино уклапа са неким другим производима. Могу да се уклопе и у ово данашње време, мада би могло, порука је и нашим дизајнерима, да се редизајнира, да се уреди мало. Скоро смо радили узорке за 'Роси' моду, за Италијане, фактички наш опанак са њиховим материјалом. Тако да видим да се странци све више интересују", наводи Алексић.

Србија није заштитила опанак ни на једној листи нематеријалног наслеђа. Када би то учинила, српски опанци би, кажу у овој радњи, чешће шетали, широм света, а у Србији не би морали да се продају само као сувенир.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 19. септембар 2024.
22° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи