У Србији 19.000 људи лишено пословне способности

Најчешћи разлог за лишавање пословне способности је ментални инвалидитет или психосоцијална тешкоћа а стручњаци упозоравају да је то у супротности са Конвенцијом Уједињених нација о особама са инвлидитетом коју је Србија прихватила. У Србији је око 19.000 хиљада људи лишено пословне способности, што значи да им се не дозвољава да доносе основне одлуке о својим животима.

Милош Марковић, свом сину, који болује од аутизма, одузео је пословну способност пре неколико година. Каже да није имао све информације па сад његовом сину закон не омогућава да се запосли нити тако лако укључи у друштво.

"Мислим да је битно да постигне што већи степен самосталности и с друге стране да му се неке ствари не намећу. Родитељи су стално под притиском да они кад умру дете мора да иде у неку институцију или неко заштићено становање, ја не видим ниједан разлог зашто он да не остане да живи ту где живи а оно што ће њему бити потребно је подршкa", каже Милош Марковић.

У Србији је у 2014. години готово 10 хиљада особа потпуно изгубило пословну способност а делимично њих 608. Укупно око 19 хиљада пунолетних особа је под старатељством сродника или познаника а њих петина под старатељством Центара за социјални рад.

"Оно чему тежимо јесте најпре да се измени пракса јер сада систем нуди алтернативу, у смислу делимичног лишења пословне способности док не дође до коначне рефроме а то је потпуно укидање лишења на основу нечијих сметњи и поштовање воље и жеље ових особа уз пружање адекватне подршке", каже директорка невладине организације МДРИ Драгана Ћировић Миловановић.

У Бугарској, после усвајања Конвенције УН о особама с инвалидитетом и пресуде Европског суда за људска права против те земље израђен је нацрт новог закона. Тај нацрт kао решење предвиђа и посебне уговоре.

"Особа која има уговор о доношењу одлука уз подршку поступа самостално, сноси правне последице и користи подршку старатеља кад је потребно. Друга мера је подршка у доношењу правних одлука. У том случају, одлучује заједно са надзорником. Некима то личи на условну слободу али се ипак разликује јер надзорник у овом случају није наметнут а особа којој је потребна подршка бира ко ће то бити", наводи Мариета Димитрова из Центра за непрофитно право Бугарске.

После лишавања пословне способности особа више не може да гласа, да ради, да одлучује где ће живети, о браку или да ли ће наставити трудноћу или је прекинути.

Да би се та питање ускладило с препорукама Уједињених нација потребно је променити Законо о ванпарничном поступку као и Породични закон али пре тога постићи јединствен став о том питању.

број коментара 0 пошаљи коментар