Обрадовић: Медијски закони смањили степен медијских слобода

Обрадовић је на трибини у нишком Медија и реформ центру посвећеној медијским слободама, суфинансирању медија и безбедности новинара у Србији, оценио да медијска заједница мора да дочека јесен са јасним иницијативама како медијска слика Србије да буде побољшана.

"Морамо да покушамо да доношењем подзаконских аката или иницијатива за измену закона направимо другачији медијски амбијент", нагласио је Обадовић и додао да је једно од питања о коме треба да се разговара питање регионалних јавних сервиса.

Председник Независног друштва новинара Војводине (НДНВ) Недим Сејдиновић рекао је да, када је у питању суфинансирање медијских пројеката, највећи градови у земљи крше медијске законе, али за то не постоје никакве санкције.

Сејдиновић је подсетио да је од априла прошле године до априла ове године на нивоу локалних самоуправа, Покрајине и Републике расписано укупно 212 конкурса вредних више од две милијарде динара, а како је додао, од 191 локалног конкурса на 70 одсто уочене су неправилности.

Уредник Јужних вести Предраг Благојевић рекао је да су усвајањем сета медијских закона у земљи легализовани криминал и корупција.

"Новац из буџета који се раније давао без икаквих конкурса и правног основа, сада се даје кроз легалне токове, али се све своди на позоришну представу у којој се унапред знају глумци и њихова улога", истакао је Благојевић.

Након уводних речи на трибини је уследила бурна расправа бившег уредника Нишке телевизије Милана Петковића и неколико представника Удружења председника скупштине станара са Вукашином Обрадовићем.

Петковић је истакао да је за катастрофално стање на медијској сцени Србије крив лоби који је "прогурао" сет медијских закона.

"Захваљујући сету медијских закона списак угашених медија је дугачак, а велики број локалних самоуправа остао је без права на локално информисање. Србија јужно од Београда остала је без иједног регионалног јавног сервиса", изјавио је Петковић.

Такође, навео је да су медијски закони омогућили да мала група људи одлучује о расподели више од две милијарде буџетских средстава.

"Нишка телевизија својевремено се финансирала са 40 до 50 одсто буџетских средстава, а сада се поједини медији више од 80 одсто финансирају буџетским средствима", напоменуо је Петковић и додао да је све то урађено са предумишљајем како би била омогућена "монополизација и концентрација медијског тржишта".

Петковић је подсетио да је више од 70 медијских кућа јужно од Београда затражило још пре две године оцену уставности медијских закона, али се Уставни суд још није огласио.

Обрадовић је бурно реаговао на Петковићево излагање истакавши да је његова прича обична демагогија.

"Хоћете да будете на државним јаслама, желели сте само да из једне столице пређете у другу", рекао је Обрадовић.

Истакао је да је концепт регионалних јавних сервиса политички концепт који је промовисао Млађан Динкић, а у расправу су се укључили и представници Удружења станара захтевајући формирање регионалних јавних сервиса и њихово финансирање из претплате коју грађани већ плаћају.

Милосав Јукић, представник овог удружења, рекао је да су гашењем регионалних јавних сервиса, грађани Србије јужно од Београда дискриминисани и угрожено је њихово уставно право на равноправност.

"Медијски закони прекршили су низ уставних чланова и омогућили пребацивање пара грађана законским путем у приватну својину", рекао је Јукић.

Представници удружења демонстративно су напустили трибину након што је Сејдиновић упоредио Петковића са уредником Информера Драганом Вучићевићем.

Трибина у Нишу окончана је уз констатацију да су новинари у Србији све чешће изложени притисцима и претњама.