НАТО у Србији и даље табу тема

Представник амбасаде Словачке Петер Суско каже да постоји низ позитивних примера како Србија може имати користи од сарадње са НАТО-ом, као институцијом и индивидуално са земљама које су њене чланице, а којима је Србија окружен. Истиче да је приоритет војно-техничка сарадња као основ безбедности и у региону и глобално.

Међу темама радионице, значајан простор дат је, како су навели организатори – организација ГЛОБСЕЦ и Центар за евроатлантске студије "анти-НАТО и анти-западним тенденцијама које су у Србији у порасту, подстакнуте од стране теоретичара завере и радикалних струја са мање или више отвореном подршком Русије".

Са њиховим ставом се сложио народни посланик Драган Шормаз који је истакао значај парламентарне политике која, по његовим речима, "има континуитет у сарадњи са НАТО-ом, али да се сарадња у медијима погрешно преставља као 'клизеће' или 'тајно кретање' ка чланству".

"Сарадња са НАТО-ом и ЕУ постоји и обимна је, али јој се не придаје пажња медија. Добро је имати пријатељске односе са Русијом. Добро је имати пријатељске односе и са Бангладешом, али ја од тога не видим резултате, нити користи чак ни у обећањима" рекао је Шормаз.

Игор Новаковић, директор истраживања ИСАЦ фонда, објаснио је да, након што је НАТО бомбардовао Србију, ова организација је постала осетљива тема, а да је "информисаност јавности о суштини, форми и начинима деловања незадовољавајућа".

"Потребна је дубинска стратегија приступа медијима, јер данас се у Србији не зна ни да је НАТО превасходно политички савез, који има изражену војну димензију" рекао је Новаковић.

Новаковић је истакао чланство Србије у Партнерству за мир као кључну предност у сарадњи. Према његовим речима, сатус чланства у Партнерству за мир даје "реалаксирајућу дозу у сарадњи, а политичке дебате су тиме растерећене тензија".

И Бранимир Филиповић, помоћник Министра спољних послова Србије, сматра да је Пратнерство за мир "идеалан програм квалтетних односа НАТО-а са земаљама које не желе да буду чанице".

"Односи НАТО-а и Србије су оптерећени односима из скоре прошлости али су саставни део данашње спољне политике Србије. Чланство у Партнерству за мир нам омогућава да се боље позиционирамо на спољнополитичком плану, да продубимо сарадњу са чланицама а да задржимо војну неутралност", рекао је Филиповић.

Према речима Јелене Милић, директорке ЦЕАС-а, једино решење у проналажењу правог приступа овој сарадњи ће уследити након формирања, како је рекла "владе која је у односу на претходну врло шаренолика".

"Суштинско, питање је шта НАТО, тачније, шта Србија треба да уради како би се поправила репутација ове организације у нашој земљи", рекла је Милићева и додала да је одговор немогуће наћи без "постизања националне стратегије, друштвеног консезуса о томе шта је легитимно, а шта није, и ко је ко у овом систему".

У радионици су учествовали и пуковник Николаос Триандафилу, Дијана Иванчић, начелница Одељења за НАТО и Партнерство за мир, Сектор за безбедносну политику, Министарство спољних послова Републике Србије, пуковник Драган Татомир, заменик начелника Управе за стратегијско планирање при Министарству одбране Републике Србије и др Горан Матић, директор Канцеларије Савета за националну безбедност и заштиту тајних података Републике Србије.