Када спорт постане више од терапије

Председница Удружења "Све је могуће" Милада Лазић каже да је била пуна живота, планова, снова. Све то је прекинуто када је имала 21 годину.

"У колицима сам од 1979. године, од своје 21. године живота. Последица саобраћајне несреће", каже Милада.

Како би помогла и другима са сличним проблемима, један је од оснивача Удружења "Све је могуће". Захваљујући активностима тог удружења, особе са инвалидитетом учествују у маратону, спуштају се падобраном, јашу коње, играју стони тенис, боћају.

"Сплаварење и боћање, то је нешто што највише волим, али и у другим спортским активностима учествујем", додаје Милада.

Када је тешко и када се појаве дилеме, ту су два волонтера.

Волонтери Влатко Попчев и Срђан Митић кажу да им време проведено у Удружењу "Све је могуће" пролази у позитивној атмосфери и да контакт са овим особама инспирише свакога.

Члан Удружења је и Ненад Крбавац. У колицима је 23 године, а последњих десет бави се спортом.

"То нам дође као нека најбоља рехабилитација, уместо бањског лечења, то нас покреће да се будимо, да идемо на тренинге", истиче Ненад Крбавац.

Иако нема такмичења на којем није освојио медаљу, о свом успеху прича са скромношћу.

"До сада не могу да кажем да сам нешто посебно освојио. Био сам други у држави у својој категорији, првак Војводине, а захваљујући удружењу сам ишао у Шведску и имао сам прилике да идем играм и узео сам злато, а у опену сребрну", каже Крбавац.

За све ове људе спорт је више од терапије. Како би наставили да освајају медаље, потребна им је помоћ свих који могу и желе да помогну. Јер, они доказују да је у животу све могуће.