Извршитељи пописују имовину државних институција и установа

Пажњу јавности привукли су недавни случајеви када су извриштељи у Нишу пописивали компјутере у суду и возила у Хитној помоћи због неплаћених судских трошкова странкама, односно неислаћених пореза и доприноса.

"То није законска новина, већ доказ да систем извршења коначно ради", каже председница Коморе извршитеља Александра Трешњев.

Заплена новчаних средстава са рачуна предузећа вршена је и од Железница Србије, Конграпа, Партизанског пута и других, а једној од поменутих фирми, према сазнањима Танјуга, прети попис покретних ствари, јер јој је рачун у блокади, а има ненамирена потраживања.

Таква, законом прописана могућност, постоји више година уназад, али, док су извршења спроводили само судови, до 2012. године, они нису користили тај начин наплате дуга од јавних институција, док се нису укључили и професионални извршитељи.

Наиме, када је рачун предузећа, институције или установе у блокади или када на њему нема новчаних средстава, Закон о извршењу и обезбеђењу даје могућност наплате потраживања пописом, проценом и продајом свих њихових покретних ствари ради намирења извршних поверилаца, без обзира да ли су повериоци физичка или правна лица.

Од овога су Законом изузете само таксативно наведе ствари – а то су покретне ствари које служе за одбрану и безбедност државе, рекао је Танјугу извршитељ из Београда Немања Протић.

"Покретне ствари у својини или у државини извршног дужника, чак и када су у питању државне установе, као што су школе, болнице, судови, могу да буду предмет пописа и процене, осим покретних ствари које се налазе у војним установама", указао је Протић.

То се управо и десило у Нишу.

Протић каже да, иако Закон прописује ту могућност, раније, када су само судови спроводили извршења, судови нису прибегавали таквим методама извршења.

За председницу Коморе извршитеља, ови примери су доказ да систем функционише.

Према њеним речима, извршни дужник у тој процесној позицији и његова имовина и до сада је могла да буде предмет заплене и намирења, али се у пракси то није дешавало.

"То је оно због чега се ствара погрешна представа да је у питању новина и ново овлашћење. То није новост, већ доказ да систем извршења коначно ради", нагласила је Трешњев.

Иначе, од тренутка пописа ствари до продаје закон је предвидео рок између 15 до 30 дана у којем дужник може добовољно да изврши своју обавезу.

"Закључак о продаји покретних ствари мора бити истакнут и на огласној табли и на интернет страници суда у том року да би се потенцијални купци упознали са својством тих ствари и евентулано пријавили на аукцију, односно јавну продају. У том периоду се и дужнику даје, практично рок за добровољно изврши своју обавезу", указује Протић.

Извршитељ је навео да у својој досадашњој пракси није спроводио извршења пописом ствари, јер је, како је навео, прибегавао спровођењу извршења запленом новчаних средстава са рачуна извршних дужника, међу којима је било школа, војних установа, предузећа и судова.

"Постоји велики број таквих примера и доста нерешених случева. У питању су махом неисплаћене зараде, трошкови адвоката, вештака, и службених лица која су обављала неку врсту послова за судове или остале државне институције, а који због мањка средстава у буџету или средстава на рачуну нису извршили своје обавезе", навео је Проптић.

Када су у питању неисплаћене зараде, радници могу своја потраживања из радних односа да наплате ангажовањем извршитеља, а од јула 2014. године извршни поступак се покреће на основу обрачуна зараде.

Извршитељ у пракси, у кратком року проналази имовину послодавца коју мозе чинити опрема, машине, возни парк, залихе или потраживања које послодавац има према свом дужнику и те имовине наплаћује потраживање запосленог. Извршитељ за своју услугу наплаћује накнаду по прописаној тарифи.