Поново срушена спомен плоча несталим новинарима на Косову

Обележје несталим новинарима на Ким срушена је по четврти пут. Из Канцеларије за КиМ очекују да ће надлежни органи, за разлику од претходних пута, коначно предузети нешто, како би истичу, одговорни за ову срамоту били кажњени.

Они који из године у годину уништавају спомен обележје су на неки начин постали саучесници отмичара, активно подржавајући овај срамотни злочин, оцењује се у саопштењу.

Невине жртве немају националност, а односом према њима мери се човечност једне заједнице, и зато очекујемо да и албански политичари и представници новинарске струке на Косову и Метохији осуде овај вандализам, поручују из Канцеларије за КиМ.

Удружење новинара Србије (УНС) и Друштво новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) осудили су поновно рушење обележја и позвали косовске и међународне институције да открију и казне починиоце.

Та удружења су у саопштењу поводом годишњице постављања обележја несталим новинарима навела да су непознате особе поломиле и однеле бронзану плочу на којој је на српском и албанском језику писало:"Овде су 21. августа 1998. године нестали новинари. Тражимо их" као и да су на месту обележја остали само стубови.

"Скрнављење места на ком су нестали новинари и рушење плоче сваки пут је пријављено полицији али починиоци никада нису откривени. УНС и ДНКиМ траже од Еулекса и косовске полиције да коначно почну да одговорно раде свој посао и обавесте јавност шта су предузели како би били пронађени и кажњени киднапери новинара", пише у саопштењу.

"Ми не знамо ко руши ову таблу годинама, одговор на то питање треба да нам да полиција. Ми имамо право да сумњамо, а сумњамо да то ради неко чија савест није мирна, ко се плаши и ко је директно или индиректно одговоран за њихов нестанак", рекао је председник УНС-а на Косову Будимир Ничић.

Новинар Живојин Ракочевић истакао је да ће табла брзо бити поново постављена. "Не могу они толико рушити и склањати колико ми можемо да постављамо. Међутим, поставља се питање смисла, људскости и нормалности. Поставља се питање шта са ситемом који се на такав начин обрачунава са несталим новинарима", поручио је Ракочевић.

Славуј и Перенић нестали су 21. августа 1998. године на путу Велика Хоча-Зочиште током рада на репортажи о повратку отетих монаха у манастир Зочиште.

Новинари Радио Приштине скренули су на погрешан пут и прешли на територију коју је контролисала Ослободилачка војска Косова. Били су у аутомобилу "застава 128" плаве боје који никада није пронађен.

Удружења су подсетила и да је након нестанка Славуја и Перенића, на Косову и Метохији до 2005. године нестало и убијено седам српских и албанских новинара и медијских радника као и да полиција није расветлила ниједан од тих злочина.

Новинар приштинског Јединства и дописник Политике Љубомир Кнежевић отет је 6. маја 1999. године код Вучитрна, новинар и преводилац Александар Симовић и фото-репортер Момир Стокућа убијени су 1999. године, док је радник РТВ Приштина Миле Буљевић нестао исте године.

Наредне године нестао је новинар српске редакције Радио Косова Марјан Мелонаши док су новинари листа Бота сот Беким Кастрати и Бардиљ Ајети убијени 2001, односно 2005. године.