Опроштај од Бате Живојиновића

Чланови породице, велики број пријатеља и колега Велимира Бате Живојиновића окупили су се у Скупштини града Београда на комеморацији поводом смрти легендарног глумца. Након тога, Бата Живојиновић сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Сахрани су присуствовали чланови породице, супруга Лула, окружена унуцима и кћерком пред ковчегом испред Цркве Светог Николе на Новом гробљу.

Такође, последње збогом Живојиновићу одале су бројне колеге глумци и пријатељи из света филма, политичари, представници кинеског дипломатског кора у Србији, бројни уметници и грађани.

Глумац Милорад Мандић Манда у свом опроштајном говору поручио је да су све колеге крале занат од Бате.

"Ово је година глумаца, можда је буџет оног горе министра културе много већи кад му треба толика подела. И пренеси им да су још живи", истакао је Манда.

Кроз сузе и јецај свој поздрав Живојиновићу послала је и глумица Даница Максимовић, која му је захвалила и поручила – "имао си се рашта и родити".

"Одлазиш у легенду, драги учитељу, задњи у колони, као на силу, пре одјавне шпице", изговорио је глумац и редитељ Радош Бајић, побројавши уз име Бате Живојиновића сва велика глумачка имена која су већ отишла у легенду.

Видно потресена глумица Радмила Живковић, кума Живојиновића, поручила је свом пријатељу да га сви воле и да ће се једног дана поново видети.

Живојиновић је сахрањен у Алеји заслужних грађана, тик уз место свог колеге Драгана Николића.

Претходно је у Скупштини града Београда одржана комеморација. 

Међу присутнима који су дошли да се опросте од великана српског и југословенског глумишта, поред породице, пријатеља, редитеља, глумаца, присутни су и Ивица Дачић, Александар Антић, Јадранка Јоксимовић, Кори Удовички, Вања Удовичић, Зоран Ђорђевић, Тања Мишчевић, Синиша Мали, Дуда Ивковић, Драган Џајић...

Уз инсерте из филмова "Песма са Кумбаре", "Влак без возног реда", "Бреза", "Скупљачи перја", "Битка на Неретви", "Балкан експрес", "Лепа села лепо горе", писац и новинар Вања Булић осврнуо се на богату каријеру великана српског и југословенског глумишта.

Од Живојиновића су се опростили и дугогодишњи директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић, глумац и редитељ Лазар Ристовски, драматург и историчар филма Божидар Зечевић и Батин пријатељ из детињства Страхиња Родић.

"Вест о Батиној смрти затекла ме у његовој родној Кораћици у коју ме је довео пре 40 година да ту останем заувек. На вест мештани су почели да се окупљају и у неверици се питају како такви људи могу да умру. Сви смо веровали да нема битке из које не може да изађе као победник", рекао је Зеленовић.

Он је приметио да величина Живојиновићевог филмског опуса "затвара" податке да је он на почетку каријере играо и по 300 представа годишње у Београдском драмском позоришту.

Зеленовић је нагласио да Батина каријера остаје недостижна по броју филмова (333 улоге у филмовима и серијама), по њиховом значају за кинематографију бивше Југославије, по наградама које је освојио и угледу који је изградио у захтевној професији.

"Човек невероватне енергије и ентузијазма снимао је десетак филмова годишње од Македоније до Словеније. Глумио је, како је сам волео да каже, на свим језицима народа и народности. Многи филмови су били најбољи зато што је он играо у њима и био је мајстор да после велике улоге направи бриљантне минијатуре. Један је од твораца златне ере југословенског филма", нагласио је Зеленовић.

Он је подсетио да је Живојиновић увек свима нудио своју помоћ, био је "министар за народ", држао до својих комшија и кафана, градио цркве и манастире, а изградио је и "сопствену кинотеку – камен темељац наше кинематографије". "Хвала ти, глумчино, домаћине, шмекеру, пријатељу", додао је Зеленовић.

Зечевић се сећа да му је Живојиновић једном приликом рекао: "Ја нисам глумац, ја сам више један знак. Неки теоретичари филма тврде да су филмски и телевизијски глумци знаци па од нас могу да направе знак питања или знак чуђења."

"Један од највећих семиолога Јуриј Лотман посветио је овом феномену део своје књиге. За Бату није знао, јер је он имао пех – није га интересовала светска сцена. Лотман истиче три велика глумца Орсона Велса, Жака Татија и Сергеја Бондарчука, који је био Батин узор. Време је да се овом тројству прикључи још један велики знак – Бата Живојиновић", оценио је Зечевић.

Зечевић је нагласио да је Живојиновић највећи филмски глумац српске и југословенске кинематографије и да то нико не може да оспори, приметивши да је прошао кроз све промене југословенског филма, одржавши му континуитет.

"Штитио га је, собом повезао све моменте развоја филма и подарио му своје лице, отелотворио је југословенски филм и постао његов двојник. Поникао је у народу и враћа се у народ као велики мит", истакао је Зечевић.

Родић је евоцирао успомене на заједничко детињство и младост, док је Ристовски Живојиновића назвао филмским витезом и витезом из филма.

Са много љубави Ристовски је говорио о Бати као нашем Гарију Куперу, Белмонду, Роберту Мичаму, вечитом младићу и вечитом професионалцу, са којим је делио глумачки хлеб и коме је из великог поштовања дао главну улогу у свом редитељском дебију.

"Играти поред Бате није било лако, јер је бити бољи од њега било врло тешко. Иза легенде увек остају лепе приче. Бата нам је оставио код, фреквенцију, шифру преко које га можемо пратити заувек ма где се налазили и ма како се филмови у будућности буду приказивали. Вечити младић је себи обезбедио вечни живот", рекао је Ристовски.

Глумац Драган Бјелогрлић рекао је да је Батина глума била живот који се дише пуним плућима, живот који се не штеди.

"Зато сам волео да сам близу тебе осећао сам се сигурно и спокојно, јер ти си нас све несебично примао на своје глумачке груди као прави глумачки отац који брине о својој деци. Сада смо остали сами отац је отишао остављајући нам у аманет да ми постанемо очеви новим глумачким генерацијама, покушаћемо - то нам је твоја заоставштина", рекао је Бјелогрлић.

На комеморацији је приказан и спот снимљен у фебруару ове године, у коме Живојиновић позива Кинезе да посете Београд, а након дугог аплауза уследила је музика из филма "Валтер брани Сарајево".

Велимир Бата Живојиновић је одиграо највише улога у целом региону, оставивши иза себе незаборавне роле у више од 340 филмова и ТВ серија, а у свету је познат пре свега по улози у филму "Валтер брани Сарајево", који је мегапопуларност доживео у Кини.

Играо је у свим популарним ТВ серијама РТС-а од "Повратка отписаних", "Прича из радионице", "Позоришта у кући", "Грађана села Луга", "Сивог дома", "Краја династије Обреновић" до "Бољег живота", "Срећних људи", "Породичног блага", "Мог рођака са села".

Бата Живојиновић се бавио и политиком – био је посланик Социјалистичке партије Србије у неколико мандата, а 2002. кандидат СПС-а на председничким изборима у Србији.

Последњи пут пред камеру је стао почетком године, снимајући промотивни спот у коме је позвао кинеске туристе да дођу у Београд. На овогодишњем Фесту додељен му је Београдски победник за изузетан допринос филмској уметности, који је примила његова животна сапутница и главна подршка Лула Живојиновић.

Живојиновић је преминуо 22. маја у 83. години, а сахрањен је данас у 13 часова, у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 27. април 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво