У Србији годишње нестане 700 деце

У "Астри", која води европски телефонски број за несталу децу 116000, кажу да највећи број пријављених нестанака јесу случајеви деце која су побегла од куће, затим следе родитељске отмице и отмице од стране трећих лица – криминалне отмице.

"Током 2015. године повећан је и број деце која се раздвајају од родитеља током избегличке кризе. На европски број за несталу децу примили смо око 1.000 позива и имали око 67 пријава нестанака деце, које смо касније проследили званичним органима да крену у потрагу", објаснила је представница "Астре" Катарина Ивановић.

Ивановићева наводи да је та организација, поводом Међународног дана нестале деце који се обележава сутра, радила и друштвени експеримент у циљу превенције од различитих врста нестанака.

Идеја је била да се информишу родитељи и грађани колика је њихова улога у спречавању нестанка малишана, колико је важно да стално разговарају са децом, да их информишу да постоје ризици у друштву и како да их избегну.

"У том друштвеном експерименту видели смо да је доста деце било информисано, где су јако мала деца одлазила да питају родитеље да ли смеју да одлазе са непознатим особама", рекла је Ивановићева.

Према подацима "Астре" највећи број нестале деце безбедно се врати кућама, али мали проценат трагично заврши.

"Веома је важно да се у потрагу креће одмах. Нама је драго што је усвојена измена закона да се на потрагу не чека више 24 или 48 сати, већ да се креће одмах, јер су ти сати након нестанка од круцијалне важности за безбедан и ефикасан проналазак детета", напоменула је Ивановићева.

И ове године Међународни дан нестале деце обележава се у време велике избегличке кризе, а према речима директора Центра за заштиту и пружање помоћи тражиоцима азила Радоша Ђуровића, само прошле године је у ЕУ откривено да је 10.000 малишана нестало са списка деце миграната.

Говорећи о Србији, Ђуровић истиче да су за прва четири месеца ове године 2.484 особе изразиле намеру да траже азил у нашој земљи, међу њима и 787 деце, као и 35 деце без пратње.

Подсећа и да су међу мигрантима деца најосетљивија категорија, и да чине 20 одсто свих који мигрирају у свету.

Мигрантска криза је, каже, посебно тешка за децу, посебно са новим физичким препрекама и заустављањима у мору.

"Само у јануару је погинуло 60 деце на мору, а сваког дана се у просеку утопи по двоје деце", рекао је Ђуровић за Танјуг.

Деца без пратње родитеља су, објашњава, посебно угрожена и најосетљивија су категорија за злоупотребе.

"Осетљиви су јер су изложени радном искоришћавању, сексуалној експлоатацији, насиљу и злоупотребама. Често се шаљу у друге земље да би радила, али и да би се раздвојила од родитеља, како би они касније дошли код њих на основу спајања породица или западају у ланац кријумчара", објаснио је Ђуровић.

Деца често крију податке о себи, иду са пратиоцима који им нису рођаци ни пријатељи, а некада и са кријумчарима.

"Остаје изазов открити да ли су деца са родитељима или са кријумчарима и да ли су злостављана или не. У сваком случају, осим на Дан нестале деце, стално морамо да их имамо у виду", истакао је Ђуровић.

Међународни дан нестале деце, 25. мај, установљен је у знак сећања на шестогодишњег Етана Паца, који је 1979. године нестао у Њујорку на путу према станици школског аутобуса.

Дан нестале деце први је установио амерички председник Роналд Реган, да би убрзо потом постао Међународни дан нестале деце, чији је симбол реченица "Немој ме заборавити".