Неадекватна употреба пестицида опасност за све

Заштитна средства и ђубрива су све већа ставка на листи трошкова пољопривредних произвођача. Стручњаци кажу да је неопходна системска обука о њиховом коришћењу како би се смањило загађење и заштитило здравље и буџет пољопривредника.

Прскам воће, бацам ђубриво, ови изрази доста говоре о начину на који велики део пољопривредних произвођача користи средства за прихрану и заштиту биља. Тек усласком младих и образованих људи у пољопривреду, ова пракса почиње да се мења.

"Неадекватном употребом осим што бацамо пестициде и загађујемо животну средину, а нећемо постићи неки велики ефекат", каже дипломирани инжењер заштите биља из Србобрана Јелена Дукић.

Јелена Дукић са родитељима обрађује неколико хектара под пластеничким поврћем и расадом. Каже, трошкови пестицида су 30 одсто од уложеног. Осим на свом газдинству, запослена је и у локалној пољопривредној апотеци.

"Људи узимају хемију свакодневно, прскају да ли ваши, да ли хербициде, али верујте ми да мене лично нико за ово време које сам провела овде није питао шта да ради са амбалажом на крају", објашњава Јелена Дукић.

Прикупљање отпада од пестицида за сада су организовали само поједини произвођачи. То им је део маркетинга али и друштвено одговорног понашања.

"Пољопривредници који не знају шта ће са амбалажом коју потроше после третирања на њиви, могу да је сакупе у одређене контејнере. За сада их у Србији имамо на 150 локација", истиче Димитрије Докић из Галеника фитофармације.

У Удружењу произвођача пестицида СЕКПА кажу да је неопходно да ову акцију прошири и системски уреди држава. Траже и да се што пре донесе нови Закон о примени пестицида.

"Да имамо регистар пољопривредних произвођача који користе средства за заштиту биља да ти пољопривредни произвођачи прођу кроз адекватну обуку тако да приликом куповине средстава за заштиту биља могу да купују само они који су прошли ову буку, то је и пракса у ЕУ", каже Драгана Димитријевић из Удружења произвођача пестицида СЕКПА.

Курс о примени пестицида у Србији завршило је тек око 3.000 пољопривредника, а за системску едукацију није било новца.

Килограм запаљене пластичне амбалаже од пестицида загади животну средину као 10 тона угља. Ретки су они који штите природу од себе, али и себе саме од штетних хемијских супстанци.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.