Кад је рад већа награда од плате

Ово је посао који воле и озбиљно схватају. Сами сецкају воће, блендирају, суше, пакују. Тако настаје њихов производ, јединствен на нашем тржишту - воћне ролнице.

"Има један додатак - праве се са пуно љубави", каже Самир Биџак.

Емина Шаколи каже да је пресрећна што ово постоји. "Прође ми време кад радим ово, љуштим јабуке, правимо ролнице", додаје Емина.

"Овде кад смо, и радимо и шалимо се и, што рече наша колегиница, и певамо", каже Дамир Жакула.

Марија Ацић каже да на крају месеца добију плату, од које се издржавају што им доста помаже.

"Купим свашта по мало, тренерку, мајцу, шампоне", каже Зорица Станковић.

Већини ових младих људи је због интелектуалних тешкоћа одузета радна способност. У креативном центру, где проводе дане, осмислили су посао за њих двадесеторо, купили машине. Добили све потврде од Завода до ХАСАП-а.

Када је предузеће основано пре две године радило се сваког дана, било је поруџбина. Сада их је све мање. Фрижидер је сада пун, и то је њихов највећи проблем, јер немају коме да пласирају оно што направе.

До сада су воћне ролнице стизале само до полица продавница здраве хране. Куповали су их углавном пријатељи "Гарденике".

"Деци је сад проблем, они не могу на посао сваки дан, а не можемо да им објаснимо зашто не можемо продати њихов производ кад смо све тако лепо осмислили", наводи Славица Живковић из "Гарденике".

Дани без посла за ове раднике су најдужи.

"Онда седим завучен у кућу, не излазим нигде, што мене то убија, одем па скитам около", каже Саша Динчић.

Да опет буде посла за њих и да наставе да примају плату, потребна је мала помоћ.

"Наш производ треба да нађе место у свим великим трговинским ланцима, да буде видљив и на неки начин препознатљив. Људи то заиста воле, радо се одазову, али немамо адекватан маркетинг", додаје Славица Живковић.

Сви они који би радо грицкалице заменили органским производом су њихови потенцијални купци. Недостаје само мала спона између њих и произвођача.