Савет Европе: Напредак у образовању на регионалним и мањинским језицима

Важност заштите националних мањина и њихових језика добро је призната у Србији, која ужива богату језичку различитост услед употребе 15 регионалних или мањинских језика, наводи се у саопштењу Савета Европе.

Стручњаци Савета Европе поздравили су примере општина, које су увеле мањинске језике у званичну употребу иако није пређен праг од 15 одсто становништва који говори језик, и позвали на већу систематску употребу те могућности широм земље.

У извештају се истиче и да, упркос законском цензусу од 15 ученика, који је, како се оцењује, превисок за потребе повеље, власти у појединим случајевима дозвољавају успостављање одељења од само неколико ученика.

Међутим, на доступност и квалитет таквог образовања утиче недостатак квалификованих наставника и адекватних наставних материјала, наглашава СЕ.

Поред тога, не постоји понуда за образовање одраслих на неком од језика заштићених повељом, додаје се у извештају, у којем се посебно препоручује успостављање "адекватне понуде" хрватског и ромског језика у образовању. 

Савет Европе оцењује да је употреба регионалних и мањинских језика пред судовима и у комуникацији са управним огранима обезбеђена у законодавству, али истиче да треба ојачати примену тих одредби.

Стручњаци наводе и да Србија традиционално има висок ниво употребе регионалних и мањинских језика на радију и телевизији, као и у штампаним медијима. 

У извештају се поручује да је важно да се обезбеди да се тај "позитиван развој" настави чак и у контексту планиране приватизације локалних електронских медија која, према оцени стручњака, негативно може да се одрази на ситуацију. 

Комитет је, такође, препоручио да се настави промоција свести и толеранције у српском друштву у смислу регионалних и мањинских језика и култура. 

"Те активности, које су тренутно већински усредсређене на аутономну покрајину Војводину, требало би да се прошире тако да покривају и све друге делове Србије", наводи се у извештају

Према европској повељи, албански, босански, бугарски, буњевачки, хрватски, чешки, немачки, мађарски, македонски, ромски, румунски, русински, словачки, украјински и влашки језик уживају специјалну заштиту, подсећа се у саопштењу Савета Европе.