Радничка права у Србији између закона и праксе

Од примерног радника са оценом пет, председник Самосталног синдиката у ДИС-у Ивица Костић је у једној домаћој трговини у рекордном року стигао до оцене један и најниже зараде. Пут је водио преко намере да оснује синдикат. Пре две године тај синдикат окупио је 90 чланова.

"Остало је неких 10 посто људи на које се и дан данас врши притисак, атакује, добијају казне, пред отказ решења", каже Костић.

Поред Самосталног синдиката у ДИС-у, Ивица Костић каже да постоји још један, како га радници зову "газдин синдикат".

Да је Ивица као повереник Самосталног синдиката изложен непријатностима на послу, потврђују и потписи његових колега. Све то упутио је и директору, који не реагује.

Ни седам дана након обраћања РТС-а пословодству ДИС-а да одговори на питања о синдикалном организовањ у компанији и томе да ли су наводи председника Самосталног синдиката о притисцима на раднике тачни, међу надлежнима у ДИС-у РТС није добио саговорника али ни писани одговор.

У синдикату трговине потврђују да је у том случају реч о драстичном кршењу синдикалних права, али и да је ситуација у 95 одсто трговина слична.

Радослав Топаловић из Синдиката трговине СССС-а каже да након учлањења у синдикат, шеф пословнице зове раднике и наговара их да се ишчлане, уз претње да ће чланство утицати на њихов радно-правни статус у предузећу.

Министарство рада наглашава да на оснивање синдиката послодавци не би смели да имају никакав утицај.

Помоћник министра за рад Зоран Лазић каже да у свакој фирми запослени могу слободно да се удружују.

"То је нешто што је гарантовано законом о раду. Постоје послодавци који не разумеју потребу оснивања синдиката и наравно постоје они који крше закон", каже Лазић.

За такво понашање, поред новчане предвиђена је и кривична казна затвора до две године.

У пракси ова друга казна није забележена. Велики проблем запослених у приватном сектору је плаћање прековременог и рада празником.

Радослав Топаловић каже да радник ради за први или други мај и не добије плаћени или прековремени рад, него евентуално добије слободан дан.

Зоран Лазић објашњава да законом није предвиђено да се даје слободан дан за рад у време празника и да рад за време празника мора да се плати, по закону најмање 110 одсто.

Прековремени рад се плаћа најмање 26 одсто више. Запослени у току недеље има право на један слободан дан.