Колико је здрава храна заиста здрава?

Правилник би забранио и називе попут биошпајз, бутик здравља, здрава храна - продавницама у којима се заправо продаје различита храна на меру. Дијет, велнес, фит, здраво...колико пута сте ставили у корпу производ са оваквом ознаком, да бисте касније, у углу амбалаже прочитали да садржи и емулгаторе, конзерванс, вештачку арому и шећер.

Биолошки и нутритивно вредне намирнице не подразумевају се ни на рафовима продавница здраве хране.

"Трудимо се да пре свега да понудимо производе из категорије здраве хране, али под притиском тржишта имамо и производе који садрже бело брашно, шећер и со, храна која спада у категорију нездраве хране", каже нутрициониста Ана Николић.

Бомбоне или шлаг на меру у продавницама здраве хране не крше ниједан пропис, будући да назив радње није оглашавање, кажу у ресорном министарству. Дијабетичари, људи са алергијама или интолеранцијом безбедни су купци само ако прочитају декларацију, под условом да је има, као и савета стручњака.

Проблем српског купца је и тај да не постоји општеприхваћена дефиниција о томе шта значе појмови попут лековита својства, дијетално, здрава храна.

"У промету се могу наћи само производи који нису штетни по здравље, значи самим тим све што се налази у продаји, све што се једе мора бити здраво. Најбитније је оно што је на декларацији, на производу", каже Горан Мацура из Министарства трговине, туризма и телекомуникација.

Даница Зарић из Научно-технолошког парка ИХИС нутриционизам каже да је мач са две оштрице говорити уопштено о здравој храни.

"Морамо водити рачуна када користимо тај појам јер што је здраво за здравог човека, није за дијабетичара, што је здраво за спотисту није за оног који се никад не бави спортом", каже Зарићева.

Усвајањем правилника о нутритивним и здравственим изјавама које је одобрила Европска агенција за безбедност хране увео би се ред и зауставио лов у мутном, кажу удружења за заштиту потрошача. Сматрају да би тај документ спречио, не само неадекватне називе продавница и производа, већ и нетачне и нејасне декларације.

Потрошач сам бира шта ће јести, али када мањак новца спусти критеријуме, а због недостатка времена и ситних слова одустанемо од читања декларације, онда је то повољна атмосфера за пласирање свега онога чији квалитет у најмању руку не одговара цени.