Панел о неговању српског језика

У разговору су учествовали градски секретар за културу Владан Вукосављевић, директорка Библиотеке града Београда Јасмина Нинков, председник Удружења издавача и књижара Србије (УИКС) Дејан Папић, председник Одбора Београдског сајма књига Зоран Аврамовић и глумац Светислав Гонцић.

Скуп је у име организатора отворио Дејан Папић подсетивши да се издавачи не
баве само економском страном издаваштва, већ сматрају за обавезу да врше и друштвено корисне акције за подшку књизи и читању и да им то да културолошку тежину.

Према Папићевим речима, књига не може опстати без језика и један од важих задатака издавача је неговање српског језика, јер књиге су "каква-таква брана пред кварењем језика на коме су писане".

"Ово удружење, казао је председник УИКС-а, осећа друштвену одговорност да стално подсећа на важност и вредност књиге и да брани културу са свих страна", рекао је Папић.

Додао је да је теже наћи оне који раде на промовисању српског језика и зато је поздравио акцију Београда да покрене пројекат "Негујмо српски језик".

Папић је најавио да ће се све градске књижаре прикључити овој акцији стављањем плаката који су већ одштампани и подржати да се настави са њиховим прављењем.

Градски секретар за културу Вукосављевић је подвукао да су сви који учествују у акцији "Негујте српски језик" пристали да раде бесплатно, а то су најугледнији писци, глумци, спортисти и друге популарне јавне личности што привлачи погледе грађана.

Иза овог пројекта поред градске владе, стоје Филолошки факултет и Библиотека града, а Вукосављевић је са задовољством прихватио сарадњу УИКС-а.

Сматра да је пре свега образовни систем обавезан да се посвети неговању језика и подстицању културе читања, јер народ који напушта свој матерњи језик је осуђен да нестане.

Помињући резултате истраживања, упозорио је да је код младих запажено одуство концентрације и да је набољи "лек" старо добро читање, а на издавачима је задатак да се постарају да им понуде атрактивна дела која ће их привући.

"Читање никако не сме да се стави у други план", истакао је Вукосављевић.

Директорка БГБ Јасмина Нинков је истакла да је акција "Негујмо српски језик" показала колико се може учинити ако се подржи једна тако добра идеја и ако се сви окупе да промовишу књигу и читање.

Приметила је да је плакате ове акције сретала на најнеочекиванијим местима и да је то прави пут да се подстакну читаоци да размишљају о правилном говору и тако га преносе на потомство.

Нинков је подсетила на бројне акције које је организовала БГБ у правцу подстицања књиге и читања и најавила богати програм поводм 23. априла Светског дана књиге.

Секретар УИКС-а Вук Вукићевић је навео шта су све припремили издавачи и књижари за Светски дан књиге и за четврти фестивал "Сви смо ми читаоци" који ће се одржавати на Врачарском платоу од четвртка 21. априла до 1. маја.

У тим манифестацијама даће свој допринос установе културе, библиотеке, књижаре, аутори и други делатници из области књижевности и издаваства, истакао је Вукићевић.

Додао је да је УИКС, у сарадњи са Народном библиотеком Србије, организовао попусте у 83 књижаре у 23 града Србије, а широм земље биће попусти за грађане са чланским картама библиотека из текуће календарске године.

У ове обе акције су укључени "Службени гласник", "Делфи", "Лагуна", "Младинска књига", "Дерета", "Добра књига", "Креативни центар", "Пчелица" и "Евро бук", а књижаре у којима ће се примењивати ови попусти су у свим већим градовима Србије.

Директор "Службеног гласника" Јелена Триван подсетила је да се читаоци стварају од малих ногу и позвала је све колеге да се укључе у донирање књига вртићима и библиотекама школа које нису обнављале своје фондове годинама.

Подсетила је на једног унивезитетског професора са Правног факултета који није хтео да дозволи студенту да полаже код њега испит ако није показао да чита књиге и дневну штампу.

Триван је казала да се у погледу јавних медија и штампе данас то не може применити јер они су "на репу неговања српског језика".

За Јелену Триван подједнако је важно да се подрже квалитетни преводи страних књига, а не да се продају без интервенције стручних лектора.

"Преводи су некада били мајсторски урађени и могли су се третирати као свака културна активност, а данас су се свели да радове недовољно образованих студената", пожалила се Триванова.

Према њеним речима, издавачи имају обавезу и према нашим сунардоницима у дијаспори да им омогуће да обогаћују своје библиотеке.

Изразила је наду да ће се сви који се баве књигом ујединити око чувања лепоте српског језика.

Директор Одбора Београдског сајма књига Зоран Аврамовић сматра да је брига о језику обавеза државе, јавности, а не само издавача, јер нас језик и књига подстичу да развијамо у људском бићу ону страну карактера која тежи знању и напредовању.

"Ово је једна од најважнијих културолошких тема која је скрајнута", упозорио је Аврамовић.

На културу читања утичу, рекао је, породица, друштво, школа и на њима је да отклоне кризу на том плану.

"Дете које не види укућане да читају и њима се не чита, свакако неће заволети књигу, као ни они ученици, без добрих професора, који ће изгубити сваку жељу за читањем ако су приморани да читају застарелу и неинтересантну лектиру", упозорио је Аврамовић.

Као доказ овој тези он је навео резултате једне анкете да 85 одсто ученика не чита лектиру, а углавном највећи број њих не прочита ниједну књигу месечно.

Гонцић је, као један од учесника акције "Негујмо српски језик", истакао да се осећа поносним што је дао свој допринос овој акцији.

Приметио је да је том акцијом покренуто интересовање јавности и да треба да се настави истим путем, а да држава треба да се постара да се школске библиотеке систематски снабдевају новим књигама.