Николићу уручени кључеви града Сера

"У Серу сам међу својима, међу родбином по историји, по снажним везама наших двеју држава и два народа о којима се, нажалост, мало зна. Зато ову велику част разумем и као позив свима – од византолога и историчара до сваког човека – да више уче о заједничким повесним именитељима Србије и Грчке", рекао је председник Николић.

Захваливши у име свих грађана Србије, председник Николић је рекао да верује да ће у будућности грађани Србије походити Сер са истом историјском и људском знатижељом са којом походе Свету гору Атонску или Крф и Видо.

"Нека овај кључ града Сера, који са чашћу примам и са поносом односим у Србију, буде симбол трајног заједништва наших народа. Нека откључа капије знања и истраживања, нека позива на сусрете и проучавања историјског периода који је једнако значајан за обе државе. Наши преци су се постарали да се сваки Србин у Серу осећа као почасни грађанин. У њихово име, још једном, хвала", рекао је педседник Николић, који је потом накратко представио "историјски портрет" заједничке прошлости и подсетио ко су личности и догађаји који нас нераскидиво повезују.

Осврнувши се на историју, Николић је рекао да је у импресивној историји Сера незаобилазно име Душана Немањића, цара Душана, Душана Силног, Стефана Душана, цара Срба, Грка и Бугара, како га све историја памти.

За ову прилику и ово место, рецимо само да је он владар чији трагови у Серу не бледе столећима и чије биографије нема без помињања Сера, навео је српски председник.

"А Сер је, после Римског царства, преко Византије, 1345. године постао део Душановог царства, да би након владавине деспота Угљеше и враћања под Византију, од 1383. године све до 1912, после Маричке битке, био под османском влашћу", навео је и додао да колико је Сер био важно, стратешко место, колико је цару Душану био значајан тај град, говори и историјски податак да је управо ту, у Храму Светог Теодора, Душан проглашен за цара.

Чак је, подсетио је, и чувени Душанов законик, иначе донет у Скопљу 1349. године, пет година касније допуњен на Сабору одржаном у том граду. Чувени 201. члан тог законика, додао је, увек се помиње уз Сер.

Цитирајући тај члан Законика, педседник је, између осталог, подсетио да је цар Душан за време своје владавине у Серу, од 1345. године када је освојио и Халкидики са Светом гором Атонском, обновио зидове града, увећао имање манастира Агиос Продром вишеструко.

Према легенди, како је рекао, коју спомињу монахиње те светиње, у кули манастира је свој монашки живот иза затворених прозора провела грчка принцеза и српска краљица Симонида, а њен супруг, краљ Милутин, највећи ктитор међу Немањићима, био је деда цара Душана.

"Још две жене чврсто повезују Србе, Грке и Сер. Једна је Мара Бранковић, ћерка српског деспота Ђурђа, која је била удата за Мурата Другог. Захваљујући пресудном утицају на свог посинка, Мара је навела Мехмеда Другог Освајача да послуша њен предлог и на патријаршијски трон постави Генадиоса Схолариса, првог патријарха после пада Константинопоља", подсетио је такође председник Николић.

У манастиру Агиос Продром у ком је проводио монашке дане, испод фреске на којој су осликани цар Душан са женом Јеленом и сином Урошем, и данас се налази гробница патријарха Схолариса, чију је судбину одредила Мара Бранковић, додао је.

Друга жена је, казао је председник Србије, српска принцеза Јелена Драгаш, удата за цара Манојла Другог. Њихов син узео је велико мајчино презиме за своје и остаће упамћен као Константин Једанаести Палеолог Драгаш.

Легенда каже да Константин Драгаш није погинуо 1453. године бранећи Константинопољ и тврђаву која је једина била преостала од Византијског царства, већ да га је смрти спасао анђео који га је успавао и претворио у мермерну статуу, испричао је председник Николић.

Та статуа се, додао је, налази у пећини под „Златном капијом“.

Српска принцеза је оставила свог сина да, према легенди, ту спава и чека да се пробуди када хришћани ослободе Цариград.

"Тако су две Српкиње, две Јелене, затвориле историјски круг: једна је била мајка првог византијског цара Константина Великог, а друга последњег – Константина Једанаестог Палеолога Драгаша", казао је Николић.