Куда лети српски "орао"

Примерак представљен на аеродрому "Батајница" је демонстратор модернизације, двоседна варијанта, односно како су медији пренели, извиђачко-наставни ИЈН-22, са модификацијама за прихват ракета на ивицама крила.

Нови „орао" је имао монтирану "паметну" односно ласерски навођену бомбу, ракете ваздух-ваздух кратког домета Р-60, вођену ракету која подсећа на ГРОМ-Б и контејнер испод трупа авиона, вероватно за снимање из ваздуха. 

Домаћа фирма за трговину наоружањем "Југоимпорт СДПР", нуди потенцијалним купцима ласерски навођене бомбе од 100 и 250 килограма.

Ракета ГРОМ-Б, такође из арсенала "Југоимпорта", носи бојеву главу од 105 килограма и максимални домет је 24 километра, када се лансира са висине од седам километара при брзини авиона од 720 километара на час.

Ово, паметно оружје, знатно ће увећати борбену вредност "орла" који за сада од вођених пројектила, може да лансира времешни амерички "маверик".

Конструкторски највећа новина, јесу ракете ваздух-ваздух на ивицама крила, што и проширује могућности намене авиона.

Међутим, све ови додаци захтевају озбиљне модификације на авиону осмишљеном пре више од 40 година, у чију је производњу била укључена цела бивша Југославија, док је мотор на пример марке "ролс ројс вајпер".

Чињеница да Војска Србије располаже са 31 "орлом", од којих многи нису у летном стању већ дуже време, отвара и питање снабдевања резервним деловима, који се не мењају када дође до квара, већ у прецизно утврђеном року.

Такође, "орао" је авиона за извођење борбених дејстава у повољним метеоролшким условима дању и ноћу, па би модификација захтевала и уградњу инструмената за летење по магли или густим облацима.

Да ли "орао" може да чува српско небо

Најаве из Министарства одбране да би модернизовани "орао" могао да се укључи у чување српског неба, односно "ер полисинг", такође је заинтригирало јавност, јер се више пута указивало на лоше стање српске ловачке авијације.

Чињеница да током 2015. године због недостатка акумолатора српска ловачка авијација није летела, али због тога нисмо имали проблема, може да указује н чињеницу да су "орлови" били резервна варијанта.

Теоретски "орао" може да чува српско небо, али само у одређеним ситуацијама и то за сада само по лепом времену, јер он није направљен да буде ловачки авиона, као што миг-21 или миг-29.
Техничке карактеристике говоре да "орао" може да сустигне путнички или спортски авион који неовлашћено лети изнад Србије, али му је брзина пењања три пута мања од авиона миг-21 на пример.

Такође, однос снаге, односно потиска мотора и тежине наоружаног авиона је на 50 до 60 одсто нивоа који има ловачка авијација, што знатно умањује борбену вредност авиона.

Питање на које ћемо добити одговор, тек када модернизовани авион дође пред врата тимова Војске Србије за испитивање летних карактеристика, јесте и како ће се он понашати у ваздуху са ракетама ваздух-ваздух, које нису биле предвиђене када се конструисао авион.

Поређења ради, авиони сличне намене коју данас има "орао", као што бразилско-италијански "А-еМ-икс" или руски Су-25, имају наоружање ваздух-ваздух, али само из нужде јер им је основни задатак бомбадовање.

Међутим, у поређењу са авионима који чувају неба наших суседа, "орао" би и са модификацијама био инфериоран у сваком погледу.

Чување неба, не тиче се само авиона, већ и радара и ракетних система за противваздухопловну одбрану, где Србије добро стоји, али је пракса да се у случају нужде ниједна летелица не обара пре него што се успостави визуелни контакт.

Жилав авион

Србија се сврстава у мали круг од двадесетак земаља које производе војне авионе, али је модернизација "орла" веома сложен посао.

Према сазнањима Интернет портала РТС-а примерци "орла" произведени почетком 90-их, односно њихове конструкције, могу да издрже продужење ресурса коришћења авиона до 2032. године.

Међутим, до сада није било никаквих најава да је РВ и ПВО Војске Србије заинтересовано за модернизацију "орла", а за сада нема прецизинијих информација о правцу модернизације.

Школско-борбена варијанта отпада, јер је Војска Србије ове године после дуге паузе добила већа финансијска средства за модернизацију школско-борбеног авиона "супер галеб" која је због недостатка новца била на чекању.

Демонстратор модернизације је двосед, а војска има укупно девет двоседа, који би са модификацијом могли да се понуде као школско-борбени авиони, првенствено земљама које немају много новца, а потребно им је тако нешто.

Авион "орао" је надзвучни ловац-бомбардер који су заједнички направили Југославија и Румунија, а први примерак полетео је 1974. године. Румунија више не користи свог "орла", тако да је Војска Србије једини активни корисник.

"Орлови" Војске Републике Српске и Војске Југославије су више пута успели да умакну нишанским системима НАТО авијације НАТО, током рата у Босни и касније на Косову, користећи тактику веома ниског летења.

Првенствена намена "орла" и идеја конструктора је да авион пружа блиску ватрену подршку копненој војсци и то бомбама, ракетама и гранатама из аутоматског топа.

Искуства пилота говоре да се "орао" показао као добар и пре свега жилав авион, а модернизација само може да побољша његове доказано добре карактеристике.