Шабић: Неодговоран приступ према заштити података

"Суочени смо са једним недопустиво неодговорним приступом државе и ја сам упозорио у извештају који сам данас послао скупштини да ће то представљати озбиљно отежавајућу околност када се отворе поглавља о правима," рекао је Шабић на представљању "Водича за органе власти - заштита података о личности".

Он је истакао да је немогуће објаснити, како је рекао, такве флагрантне пропусте.

"Нама дефинитивно предстоји, и то императивно захтевају околности, радикалае промене односа државе према области заштите података о личности. Ако то изостане, не треба да се чудимо читавом низу флагрантних проблема," рекао је Шабић.

Он је указао да се касни на три битна плана - на нормативном, јер су прописи далеко од усклађености, не само са стандардима ЕУ, него и са Уставом.

Оценио је и да се активности држваних органа на заштити података о личности у недопустиво виском проценту своде само на активности повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, подсећајући да повереник треба ту да буде само у случају ексцеса.

Као најважније, он је истакао да се касни на плану едукације, како грађана, тако и оних који се њиховим подацима о личности баве.

Говорећи о водичу, он је рекао да ће он бити врло користан и да ће захваљујући њему људи који мало знају знати више.

"Шер фондација" представила је Водич, а Данило Кривокапић из те фондације рекао је да је водич намењен пре свега органима власти, али да ће бити од користи и свима онима из приватног сектора који користе податке.

Подсећајући да је "Шер фондација" 2014. године утврдила да је на сајту Агенције за приватизацију доступан документ који садржи личне податке о 5.190.396 грађана Србије, њихово име и презиме, средње име и јединствени матични број, он је истакао да је та фондација решила да истражи који се подаци прикупљају у јавном сектору, ко и на који начин има приступ подацима грађана и које се мере заштите примењују.

Према његовим речима, рад је започет у априлу прошле године обимним истраживањем о врстама обраде и начинима заштите података о личности у јавном сектору чији су процеси анализирани и представљени у водицу.

Како је рекао, истраживање је обухватило шест државних иституција: Републички фонд за здравствено осигурање, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, Централни регистар обавезног социјалног осигурања, Пореска управа, Агенција за привредне регистре и Градски центар за социјални рад Београд.

Кривокапић је истакао да је најважнија сврха истраживања представљена у водичу допринос бољем разумевању података о личности, значају њихове заштите, као и дужности руковаоца и обрађивача података.