Вербић: Линеарни модел финансирања за праведније образовање

"Да би систем образовања био праведан ми морамо да урачунамо и социо-економски статус. То јесте важно. Није важно само за ученике из великих градова да студирају. Важно је за све. Без обзира на њихов социоекономски статус ми морамо да им омогућимо студирање", рекао је Вербић поводом пројекта "Ка одрживом и једнакоправном финансирању високог образовања у БиХ, Црној Гори и Србији" (ФИНХЕД).

Вербић је рекао да је потребно увести линеарни модел финансирања, на основу кога ће студент "заслуживати већи удео из буџета" у складу са уложеним трудом, сакупљеним бодовима, показаним резултатима и социјалним статусом.

"Да би систем финансирања био праведан не би требало да задржимо бинарни модел - да некоме буде плаћено све из буџета, а некоме ништа", рекао је он.

Министар просвете је рекао да радне групе за израду новог Закона о високом образовању броје више од стотину људи и да је најтеже у радној групи која се бави финансирањем.

"Оно око чега нема дилеме и где мислим да смо сви сагласни је да нам треба линеарни модел финансирања, где свако може да заслужи нешто већи део новца из буџета и да онима којима је помоћ најпотребнија и онима који се највише труде, све буде покривено из буџета", навео је Вербић.

Рекао је да студенти у већини земаља јасно знају колико им је новца потребно за студирање на неком факултету, али да у Србији то није случај.

"Студенти који су на буџету немају представу колико кошта буџетска година... Оно што прво морамо да решимо, и то је један од налаза ове студије, је да ти подаци буду јасни. Нико не може рационално да управља својим новцем и својом будућношћу ако не зна колико кошта студијски програм, колико се новца издваја из буџета а колико новца треба да да сам", казао је Вербић.

Рекао је да би у Закону о високом образовању требало ограничити и број студената по студентским групама.

"До квалитета ћемо доћи онда када обратимо пажњу колико студента има на одређеним студијским групама и када однос наставника и студената буде онакав какав је у већем делу Европе", навео је он.

Координаторка пројекта ФИНХЕД Невенка Жаркић Јоксимовић навела је да се у оквиру пројекта свеобухватно анализирају постојећи модели системског и институционалног финансирања, као и доступност и једнакоправност високог образовања у анализираним земљама.

Она је рекла да се пројекат реализује у оквиру ТЕМПУС програма ЕУ и да је регионалног карактера, као и да за циљ има да допринесе ефикаснијем, ефективнијем и једнакоправнијем систему финансирања високог образовања.

У оквиру пројекта спроведено је и истраживање о социјалној димензији високог образовања ЕУРОСТУДЕНТ.

Истраживање је показало да у Србији постоји висок степен неједнакости у приступу високом образовању услед социо-културних и економских фактора.

"Студенти чији родитељи обављају једноставна занимања имају знатно мање шансе да приступе високом образовању", рекла је представљајући резултате истраживања директорка Центра за образовне политике Јасминка Чекић Марковиић.

Према подацима истраживања велика већина студената финансијски зависи од родитеља током студија, док је проценат студената који доминанто сами себе финансирају пет одсто.

Студенти родитељи чине 4,2 одсто испитаних и они се суочавају са великим тешкоћама, као и студенти са хендикепом.

Студенти у Србији су опремљеност факултета оценили високом оценом, док је оцена квалитета предавања испод просека у односу на просек држава које учествују у истраживању ЕУРОСТУДЕНТ. У истраживању ЕУРОСТУДЕНТ учествује 27 европских држава.