Колико кошта озакоњење објекта и шта све мора да се укњижи

Брз, једноставан и јефтин – тако законодавац описује Закон о озакоњењу. За власнике нелегалних кућа он је, ипак, компликован и излаже их додатним трошковима чија се висина разликује од места до места. Грађани који свој објекат коначно озаконе и плате све трошкове, на крају дају изјаву да су они, а не надлежни, одговорни за стабилност објеката.

Последњих тридесетак година, и у Кикинди су никла нелегална насеља, а власници тих кућа сада покушавају да их озаконе.

"Геодетска служба, одређивање слемена – 3.000, пројектант и грађевинац – 12.000 и задња ставка коју сам добио да уплатим – 5.000 динара", истиче власник нелегалне куће Драган Крнета.

Проблеми и код надлежних. Има примера да Комисијама за попис нелегалних кућа власници не дозвољавају да уђу у посед.

"Ми немамо ни овлашћења ни права да тражимо асистенцију од милиције. То је, једноставно њихова воља, али овим путем апелујемо на њих да дозволе комисији да уђе у двориште", каже Биљана Фелбаб из Секретаријата за стамбено-комуналне послове и урбанизам.

Јелена Јекић, начелница шабачког Одељења за урбанизам очекује да ће се на сеоском подручју сусретати са великим бројем напуштених сеоских домаћинстава, као и да ће имати велики проблем да утврде ко су власници тих објеката.

Први корак за озакоњење је решено власништво над парцелом.

"Потребно је да се уради један елаборат геодетских радова и да се уради уцртавање у катастар. Цене су оријентационо за тако нешто од 100-120 евра. Следећи корак је да се прикупи остала техничка документација у вези са стањем струје, стањем воде, статике – стабилности објекта. Ту се цене крећу негде од 5.000-10.000 по сваком потребном документу", каже Мирјана Ђурђевић из београдског "TAS-Engineering-a".

Иако закон исправља поједине неправде, изгледа да уводи и неке нове, сматрају стручњаци. Жале се и грађани који чекају да им се реституцијом врати имовина.

"Зато што власници кућа који живе у њима и који су у Сурдулици или Калуђерици плаћају исту таксу као неко ко има вилу на Дедињу. Најбоље решење је да се уведе плаћање такси по зонама као што се плаћа и порез на имовину и као што је било по закону о легализацији из 2003. године", објашњава Драгослав Шумарац из Инжењерске коморе Србије.

Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију, каже да за сада не сарађују са Секретаријатом за легализацију, али да ће је успоставити да би спречили да неко озакони своју грађевину на нечијој туђој земљи.

Куће на селу изграђене до 1961. године, до када грађевинске дозволе нису биле потребне, неће морати да буду легализоване. Предмет озакоњења нису ни помоћни објекти изграђени на селу до 1973. године.

Број коментара 9

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.